Српски технички лист

БРОЈ 2 НИВЕЛИСАЊЕ МАСА

и са мањим; — али оне могу згодно да се граде по овом облику и у већим, па и великим мерама, што код чисто гамадног облика неизилази тако добро, и ако је у гамадним црквама преглед“ ност унутрашњости за нешто већа него код чисто четиристубних, због она два стуба према улазу у цркви.

Облик унутрашњости веома је леп и интересантан због она четири стуба са њиховим луковима, кубенцетима и сводовима над њима, са витким трулом — кроз које светлост упада у цркву — и лебдећим кубетом на, средини цркве.

Самостално и засебно од цркве заснован је торањ квадратан десно са прочеља а у осовини прозора северним и јужним на маховима који се спајају са оним западног крака кротеног, дакле кроз центре кубенцета гамада диагонално од трула и кубета ка западу лежећих.

Овако одељено извођење торња основано је по самоме стилу византијском, а и из ових разлога: што су звона доцније — знатно доцније — пронађена па и најпре на засебне дрвене звонике за цркве и употребљена за позивање верних на молитву, на место старог уклепала»; што овако одвојене грађевине могу свака у своме правцу и по цељи својој да се као такове боље развију и изобраве; што су због звоњења звона на кули ове две грађевине неједнаким статичним моментима изложене — црква мирном стајању а торањ вибрирајућим клаћењем, ма и веома малим и неопазивим мицањем, а по-

ред звоњења и због ветра услед веће површине

ОТРАНА 27

изложене њему за дување, — дакле неједнаком мером сталности, — па је боље да и сате техничке стране буду ове грађевине одвојене, да могућим падом једна другу не оштети; и на послетку: што је и са естетичне стране лепиде кад су оне одвојене, па има ваздуха — плавила, — између њих, нежели кад једна на другу лежи или је само и поклапа.

О горе изложеним разлозима — 0 одвојеном

грађењу торња од цркве — имамо довољно доказа у примерима у иностранству, а у некој мери баш и у нашој отаџбини — Србији. Што се

тиче самих разлога, првог: толике цркве наше са дрвеним торњевима засебним; другог: кула

"засебна у Студеници и друга места у Србији,

торањ манастира Крушедола у Срему, цркве у византијском стилу по Италији и нарочито у Млетцима, Равени и Риму; трећег : жалосно искуство и успомена торња нове у зидању и сада још налазеће се — напуштене — цркве у Параћину, који је падом својим целу цркву — тек озидану — порушио. О четвртом разлогу естетичном —- можемо се уверити најбоље дубљим и ладним посматрањем тако одвојено изведених црквених грађевина, молитвеника и торња, и упоређујући их са црквама са торњевима накаламљеним на саме молитвенике, — наравно еманципујући се од наше давнашње навике, да волемо и незнано оно што нас окружава и чему смо се тако рећи сродили.

(СВРШИЋЕ СЕ).

НИВЕЛИСАЊЕ МАСА (МАЗУЕМ - МУЕДШЉЕМЕХТ).

По предавању А. осттд-а професора политеснике У Берлину.

НАПИСАО

М. Ј. БОЖИЋ

ИНЖЕЊЕР.

А

(НАСТАВАК).

||. Израчунавање кубне садржине маса (види слике 3, 1 ПА листу 65.).

Ми смо напред показали, како смо графијским путем добили величине површина попречних пресека, и то претотављене извесним дужинама. Ако ове величине површина попречних пресека — престављене дужинама добивеним у нашем размернику за изналажење површина — пре. несемо испред одговарајућих попречних пресека у уздужном профилу у виду ордината за насип

над а за усек испод основне линије, те крајње тачке овако пренешених ордината, састављене правим линијама, дају нам једну испреламану линију, која нам својим узастопним ординатама, преставља одговарајуће величине површина, попречних пресека. Овако добивену линију зваћемо профил површина. (Масћепргон. "_ Нао што видимо дакле, ми сада имамо на

овакоме месту уздужнога профила, графиски пре4 %