Српски технички лист

СТРАНА 28

стављену одговарајућу вредност површине попречних пресека, иако хоћемо на, извесном месту уздужнога профила да израчунамо величину површине попречног пресека, ми имамо само у шестар да захватимо одговарајућу ординату у профилу површина, и да је на мерилу за површине бројно прочитамо.

Добив овако величине површина свију попречних пресека, треба да израчунамо и кубне садржине маса, које два оближња пресека захватају, па дакле и целокупне масе насипа и усека.

При овој графијској методи, ми немамо апсолутну потребу, да знамо бројну вредност површине свакога попречног пресека, већ нам је довољно ако имамо исте величине графијски престављене, те да се њима при израчунавању кубне садржине маса користити можемо.

Ми смо већ напред усвојили, да се величина масе између два суседна попречна пресека може без велике грешке преставшти овим изразом:

Ку 17 М = мака · |п; па дакле и

ЕМ) = | ни и |:

Како ми за претходне опште радове узпмамо ова међусобна остојања попречних пресека једнака и равна 150, 100, 50 ит. д. метара, на пр. 50 метара, то је тада и величину масе, дакле њену кубну садржину, лако графиски у виду извесне дужине преставити, ако само са величинама површина и међусобног остојања попречних пресека, извршимо у предњем обрасцу означену рачунску манипулацију, те ћемо тако на овај начин као што видимо, добити графиски престављене величине маса између свака два суседна попречна пресека, што се у осталом за један цео усек, или насип у одговарајућим границама даје и сумирати и на мерилу одређеном за масе даје бројно по величини и прочитати.

Ову манипулацију вршићемо такође графијски и то на следећи начин: узећемо у шестар прво ординату Еп, иодмах тој ординати додајмо и ординату К,,,, ову дужину Еп + ЕК,,,, можемо на познати начин (види сл. 4. преполовити, и дужина коју смо тако добили, преставља, нам половину збира површина двају суседних попречних пресека. Овако добивену половину збира двају суседних попречних пресека, ваља још умножити са остојањем пресека, које смо ми за овај случај узели да је стално и равно 50 метара, те да се добије кубна садржина масе између узетих суседних попречних пресека.

Ми у место да ово множење фактички извршимо, ми ћемо лакше учинити, да наш размерник или мерило на коме ћемо масе у виду

НИВЕЛИСАЊЕ МАСА

БРОЈ 2 дужина по величини бројно читати, тако удесимо да нам напред поменуте добивене величине површина половине збира двају суседних попречних пресека, својим дужинама у исто време престављају и величину одговарајуће масе, дакле њену кубну садржину. На овај начин ми ћемо као што видимо напред поменуту манипулацију извршити са нашим мерилом за величине маса, те ће нам тада саме величине површина половине збира попречних пресека по својим дужинама читане на управо израчунатом мерилу ва масе, давати одмах бројне вредности маса између одговарајаћих попречних пресека.

Нека нам је рецимо мерило за величине површина у профилу површина узето тако, да је ! мм. дужине раван 5 квадратних метара, то ако хоћемо да нам наша добивена дужина, која, преставља површину половине збира двају суседних попречних пресека, у исто време преставља и кубну садржину масе између оба, узета, суседна пресека, чије остојање као стално и равно 50 м. у напред узесмо, то ће наш тада 1 мм. дужине на мерилу за масе бити раван 5 Х 50 дакле 9250 м“.

Ако је мерило за површине н. пр. | мм. = 9", то ће тада за горњи услов остојања, попречних пресека од 50м 1. м. м. бити раван 100 м“,

У случају, да је мерило површина узето сразмерно велико, те би нам тада и мерило за масе било велико, што би можда сметало , да, се добије јасан графиски преглед масе, што се тада може узети мерило за масе такво да нам

Еп –Е масу преставља н. пр. у, величине а. ;

У овом случају ако је мерило за површине ! мм. = 2 м“ а за остојаље попречних пресека = 50 мм. то би мерило за масе било тако, да је ! мм. = [2 жао је 2 = 900-м

Ако је пак 1 мм. == 5 м“ то би тада мерило за масе било: 1мм. = (5х 50) . 9 = 500 м“.

Исто се тако даје израчунати и мерило за, масе ако би се размерник требао смањити на

1 Еп += а а

Дакле, кад смо на овај начин у стању, да потпуно графиски израчунамо величину масе између два суседна попречна пресека, то смо тада у стању постепено израчунати и кубну садржину свију покретати се имајућих маса, а ове као што омо мало час видели, можемо графиски преставити извесним и одговарајућим дужинама и ако у одговарајућим местима, као што сл. 3. показује, на показати начин пренесемо добивене величине маса на вертикали, почев од тачке О навише, делимично за цео један насип, а од тачке 1