Српски технички лист

_"_ про у,» =>—=–,/

7

УРШНИ и Мајн

ГР

и У

БРОЈ 2 НИВЕЛИСАЊЕ МАСА

наниже за цео један усек, и ако из одговарајућих тачака 1,2, 3 повучемо хоризопталне линије до пресека са управнима из појединих попречних пресека, добићемо извесан сљед тачака а, б, с, 4... ако исте саставимо правим линијама, добићемо једну испреламану линију, чије нам ординате између тачака (О, 1, П... престављају одговарајуће масе насипа, или усека, рачунатог од тачке О,1, Пит.д. па до места саме узете ординате. Ову линију зваћемо профилом маса. |Маввепргонћ.

Као што се из конструкције профила маса види лакоће ради потребно је да се профил маса, конструјише управо испод профила површина, о тога се ово најбоље и најлакше постизава, ако се оба ова профила конструјишу на једном месту, која је са вертикалним линијама у остојању од | см. снабдевен, јер се тиме много уштеђује на времену, а и преглед је много јаснији. Није хрђаво ако је лист на коме се ова конструкција врши, осим вертикала снабдевен још и хоризонталним линијама а у остојању 2 до +% мм. На оваком листу врло се брзо и лако, а што је главно и сигурно конструјишу оба проФила. Најзад, згодно се може и милиметарска хартија за ово употребити.

У пракси се показало као најбоље, да се уздужни профил на засебном листу црта, а оба остала профила, т.ј. профил површина и профил маса, заједно један испод другога, на другом листу конструјишу.

Ово одвајање нужно је и с тога, што уз-

дужни профил треба да је јасан прегледан и да

није утрпан, што би био случај, кад би се сва три профила заједно нацртала, пошто би могао да наступи случај, да поједини профил иде тако, да сече и прелази у други, те би Формат листа морао бити можда и сувише велики, јер се иначе неби могло јасно на први поглед знати, која, линија коме профилу припада.

На показани начин, као што видимо, ми смо изнашли величине маса између свака два суседна попречна пресека, било за усек, било за насип, ив чега је лако израчунати п кубну са држину масе целога једнога насипа или усека. Из начина конструкције профила маса види се јасно, да се ово израчуна треба само у мерилу за масе, прочитати висинске разлике тачака 0, [, П.. у профилу маса као дужине узете.

Овде ћемо напоменути, да размерник висина у уздужпом профилу не соме бити сувише велики, пошто би нам тада паша позпата парабола у размернику испала и сувише развучена, и тада би, за веће дужине у уздужном профилу, тешко било одмерити тачно хоризонталу између поменутих правих и развучене параболе, јер би се хоризонтале, у томе случају,

СТРАНА 29

под врло оштрим углом секле са параболом, што свакојако условљава извесну грешку.

Да тога неби било, најбоље је мерило за висине у уздужном профилу узети: ! : 250. У случају, да се из других обзира овај размерник мора мањи узети, тада је добро тачности ради, да се висине у нашем размернику са параболом при самом конструјисању узму двапут веће, те се тако на тај начин избегава оно врло косо сечење хоризонтале са параболом. Ово је врло лако извршити, јер се тада у шестар захваћена висина терена над или испод трасе, при показаном читању на размернику са параболом, почев од почетка координата, дакле од тачке О, још једном пренесе, и тада, у крајњој тачки двапут пренете висине, дужина, хоризонтале, између одговарајуће праве и параболе, у мерилу површина читана, даје тражену величину површине попречног пресека.

Основне линије О 1, 1, ПЦ... у профилу површина, неморају имати исти нагиб као повучена траса у уздужном профилу, но је довољно, ако им се даде ма и најмањи нагиб у смислу нагиба одговарујућег дела трасе, те да се одмах на први поглед спази, да ли ће се одговарајућа маса при транспорту њеном, још имати уз или низ брдо одвлачити. Но ове се линије могу без обзира на ову околност преставити и једном хоризонталом, само се тада мора из уздужног профила увек видети, да ли ће се, и који део масе при транспорту још дизати или спуштати, што свакојако доста на цену коштања самога преноса утиче, а о чему се такође мора рачуна водити при склапању предрачуна коштања.

Најзад да напоменемо још и то, ако је терен такав; да у уздужном профилу, а између појединих попрзчних пресека, (у сталном остојању 50 м. има још и прелома као што је у тачки Х сл. 3. престављено, то се одговарајућа, тачка Х' у профилу површина добија на исти начин, као и све остале тачке профила површина , само се сад за израчунавање кубне садржине масе између одговарајућих суседних попречних пресека, мора да избегне тачка Х' тиме, што ћемо петоугаоник 1, 2, Х', 4, 3. редуковати у четвороугаоник овде трапез 1, 2, #, 8, и то ако из Х' повучемо паралелну са %, 4, и ако тачку !' саставимо са тачком 9, добићемо трапез који има исту површину са нашим петоугаоником, према чему, и величину масе између оба суседна попречна пресека, израчунавамо исто као и досада, радећи сада са попречним пресецима 1, 2 и 3, 7.

Може да наступи слупај, да је терен таквога облика, да у уздужном пресеку сече трасу између два суседна попречна пресека у тачки 6,