Српски технички лист

СТРАНА 30

чија ће одговарајућа тачка ф' у профилу површина лежати природно у самој основној линији профила површина као што сл. 3. показује. Овај се случај решава тиме, што се оба троугла у профилу површина сда и веје', редукују познатим начином на троугле сја и с!е, који имају висину условљеног сталног остојања попречних пресека (50 м.), са којима се ради израчунавања величине маса, исто онако манипулише као са осталим троуглима.

Према свему овоме као што видимо, ми сада имамо конструјисану линију профила маса. Према природи конструкције ове линије видимо, да пројекција свакога дела профила маса, на управне кроз тачке О, 1, П.,.. читана у мерилу за масе, даје нам величину масе између оних попречних пресека, који се добију, ако се из крајева пројектованог дела профила маса, подигну управне до профила површина па и уздужног профила.

0 ОТПОРИМА, ВУЧНОЈ СНАЗИ И БРЗИНИ ВОЗОВА

БРОЈ 2

Ово својство профила маса врло је важно, и њиме ћемо се управо највише и користити при самој подели или тако званом нивелисању маса.

Осим овога, из профила маса може се израчунати кубна садржина, маса, како у извесним остојањима попречних пресека, дакле делимично, тако исто и за један цео насип или усек.

Као што видимо, све ово што до сада постигосмо, своди се једино на конструјисање линије профила маса, из кога ћемо доцније, а помоћу познавања појединих врста као и јединич' них цена транспорта, а према самој природи земљишта, као и према средњем остојању транспорта, моћи доћи до делимичног па и укупног коштања извршења земљаних радова за повучену трасу.

Да би дакле до овога дошли прећићемо на: | нивелисање маса.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

О ОХПОРИЛА, ВУЧНОЈ СНАЗИ И БРЗИНИ ВОЗОВА

од

108. СТАНКОВИЋА,

ИНЖЕЊЕРА

————

(НАСТАВАК)

Вучна снага. Да би израчунали вучну снагу неке машине т. ј. ону снагу, која је потребна па да се неки воз са датом брзином кретати може, поступићемо на следећи начин: узмимо да нам на слици 4 на листу 66 преставља, АВ цилиндар, К клип, КС кљипову мотку, ср покретну полугу, ОР кривару, ЕКОН нека преставља котлов носач а М покретни точак. Означимо са б = = 0С0, и 180—а = 4 рОС, угле, које покретна полуга и кривоја са правцем СО заклапају.

Вучну снагу машине замислимо да дејствује у некој тачци 0, носача, означимо је са 2; њу можемо тако преставити као да смо у тачци (0 везали воз ужетом и да га са датом брзином вучемо.

Пустимо да дејствује пара у цилиндру, онда ће она потискивати клип са снагом Р, а са претпоставком равномерног кретања клипа, она ће у противном правцу са истом јачином потискивати цилиндар; цилиндар је у чврстој вези са носачем с тога ће овај бити потискиван снагом Р а у противном правцу кретања.

Сила Р, која дејствује на клип пренаша, со мотком КС у тачку С, разложимо је у две ком-

поненте једну управну на правац кретања а другу у правцу покретне полуге ор. Означимо праву са М, а другу са 5, биће

Р!дђ, и |

сов 8

Прва компонента стоји управно на правац кретања воза с тога на кротање и не утиче, од друге компоненте произлази кретање Ова се сила полугом СП, пренаша у тачку 0; спустимо из тачке Г, коју као тренутни центар окретања сматрати можемо, управну на правац Ср у тачци Т. Заменимо силу 5, са другом силом која би у тачци О дејствовала и која би исто дејство произвела, означимо ову са Н, биће:

нхт0О= 8%х 17.

= Р:

ГО означава полупречник покретног точка, означимо га са В, а дужину криваје са т = Ор. Дуж [Т означава пројекцију Бо ит на правац

' 17, према томе биће:

ГТ = В сов В + т 1: (ф—2),