Српски технички лист

ОТРАНА 50

у византијском стилу изведену са одвојеним торњем зиданим, јер ове грађевине не само да диче њихово село, већ ће јамачно бити и значајне по сам стил византијски у Србији, по вредност њихових представника — свесних општинара и нарочито свештеника њиховог, — и ако је то пре било у начелу намењено баш «Расничанима», који се ево тек сада одлучише да себи саграде своју цркву овога и идућег лета, која ће — и ако мања од ове већ подигнуте

ИВЕЛИСАЊЕ МАСА

БРОЈ 8

вражогрњачке , због овог бољег градива мону-

| менталног. — зар још и већу важност имати по | историју грађевинарства у Србији овог најновијег доба, — обновљене Краљевине, — нарочито

онда, кад буду и торањ подигли као што је осмишљен, нацртима представљен, и прорачуном за извршење одређен.

О интересантној цркви вражогрначкој и њеном одвојеном торњу ваља нам говорити у овоме листу у своје време, док дође на њу ред.

МЕКИ СИА МАРА МАСА (МАЗЗЕМ - ПУВЉЉЕМЕНТ).

По предавању А. (осттд-а професора ' политехнике у Берлину.

НАПИСАО

М. Ј. БОЖИЋ

ИНЖЕЊЕР.

ад

(НАСТАВАК).

||. Нивелисање маса. (Маззеп МмеПетеп|). (види слике 3 и 4 па листу 56).

Ако се сетимо својства, линије профила. маса, да пројекција свакога дела ове линије на управне из тачака О,1,Џ. читана у мерилу за масе, даје нам величину масе ограничену оним попречним пресецима, који пролазе кроз крајње тачке пројектованога дела линије профила маса, и ако у произвољној висини у профилу маса (ел. 3) повучемо једпу хоризонталну линију ММ, то ће нам ова сећи профил маса у тачкама Р, 0, Е... и ако из истих тачака подигнемо управне до профила површина, то се према напред поменутом својству профила маса, маса у усеку од попречног пресека рр' до пресека, [, изравнава, са масом у насипу од пресека 1 до пресека 44, а то с тога, што су пројекције оба дела проФила маса Р, 1 и 1, 0 једнаке; дакле масе ограничене поменутим попречним пресецима једнаке су и изравњавају се.

Ми смо на овај начин дошли до важног закључка, да повлачењем произвољних хоризонталних линија у профилу маса, ми уједно видимо које се масе у профилу површина па и уздужном профилу изравнавају, само треба из пресечних тачака хоризонталне линије са профилом маса, дакле из тачака Р, (0).. повући управне до горњих пресека (види сл. 3.), из чега се одмах види, који се делови маса и између којих попречних пресека у уздужном профилу изравнавају. (Ово се јасно види из сл. 3..

Ове хоризонталне линије зваћемо подеоне линије, пошто нам оне, као што видимо одређују поделу маса. Према томе, повлачењем по-

· деоних линија у профилу маса, као што видимо ' добијамо границе преноса маса, тако зване границе транспорта појединих покрећућих се маса, а осим тога из највећих ордината профила маса од подеоне линије 11,1 ПТ... добијамо и величине одговарајућих маса, као делове целокупне масе појединих усека и насипа, а поред овога још и величине оних маса, које су при извршењу земљаних радова или сувишне, или се са стране довлачити морају, као што су масе Мо и Ма. Поред овога, потребно нам је наћи још и поједина средња или тежишна остојања покретати се имајућих маса, тако звани моменат транспорта, како би из свију ових дата, могли закључити на врсте и цене транспорта, служећи се при томе каквом практичком таблицом транспорта. Ако у профилу маса |ол. 3. повучемо две хоризонталне линије у међусобном остојању аМ, и ако је њихова дужина Х, то је површина захваћена овим двема хоризонталама равна Х.аМ; према томе ако интегралимо овај израз добићемо да је површина захваћена највећом ордидинатом , подеоном линијом и профилом маса = Ко= уесам а ју аМ= МИ - хо гди је, Хо управо средње остојање масе или тежишно остојање крећуће се масе, ми требамо нашу површину да претворимо у један правоугаоник, чија је једна страна равна највећој ординати, а друга равна Хо. Ово ћемо постићи најлакше графиски, и то ако поменуту површину претворимо у један правоугли троугао са висином равном највећој ординати профила маса до подеоне линије, и ако добивену другу страну овога троугла пре-

– > та

_"“—_ ФНРЈ 7", "~ о" "ГР