Српски технички лист

сет пута веће од тежине локомотиве вредност заграде биће 0,001!, ако би брзина воза била 95 к. м. на сахат, онда би вредност трећег члана изнела (06875, за веће успоне, као што се види, та је вредност мала и могла би се без велике грешке занемаритн. Уплив од тог трећег члана осетио би се за мала оптерећења возова а за велике брзине то што је случај код брзих возова. Код теретних возова гдп је брзина 95 до 30 к. м. па сахат тај се трећи члан може 130ставити. Ми смо видели да ће се воз до граничног успона кретати са основном брзином, преко тог успона мора се брзина умеритп, кад. би хтели да одредимо брзину за такав случај, онда се морамо послужити следећим једпачинама:

ЖОјЕ == =

3 аб пак -44 те -е | сен "те нај Се

рана и БРОНОНИЧИ

о =а+ 84 -- ђе...

где нам сталне количине у овој пос. ледњој имају следеће вредности:

по ВТА И ти, а О УЕИР ДЕ ји

пе ни ај-

ба зао " вредности

По замени уме . биће: Јаве

"о

а + Мо рок“ или |

пе пе ( Ђ ок пр = ду

„У овој, једначини биће 8, веће 'од граничног

успона, у њој је непознато 2. и може се, наћи.

по за НОК вени ађи и КПУ] НАУКА е!С о: к '9 7 5 Њ

1] 1 ћ ИЛ | Ј уза 11 ' Ја

+ па зе. игре

Рачунање брзине по овом обрасцу, кад се узме у обзир мењање 'уздужпе трасе и колико разних вредност од =, = 5 + 10, имамо, биће одвећ тегобно, 40 душе. ЈЕ и · вајтачније. упростити, | ако условимо да Аки члан фу има, сталну вредност. за време вожње т. |. ако узмемо за време вожње ону вредност која се добија

0 ОТПОРИМА, ВУЧНОЈ СНАЗИ ИП БРЗИНИ ВОЗОВА

СТРАНА 58

од основне“ брзине. дакле : 5 ђе: к = ђе, Према томе биће: а Е =а +: пе ће“ == а, пЕ 5 ВИА а %

гди нама, = а + ђе", означава. сталну количину. Према. томе добили би за брзину следећу вредност

нет 4 За 5 |

Овај начин, за, одредбу брзина врло је прост и лак „али, је према: самој ; поставци нетачнији од горњег начипа, отпори су нешто; већи с тога ће и брзине бити, мање, но погрешка, која. се на тај) начин чини, није велика пошто: је сачиниоц од ок“ мала количина а успони изнад праничног успопа играју главну улогу у отпорима За теретне возове гди је брзпна. мала овај је начип сасвим оправдан.

Ако хоћемо да нађемо трајање вожње у пзмеђ двеју суседних станица, онда морамо целу пругу поделити у делове. у. којима, се отпори, не мељају, за сваки део 'ваљало би. на један од/горњих начина одредити брзину; Према горљему; да се сви успони којих су вредпости испод граничпног успона могу прећи основном брзином, посао је у многоме олакшан, јер за све те успоне не морамо одређивати брзине. Како ћемо на прузи добити велики број делова, особито ако пруга лежи у брдским пределима, опда ћемо добити велики број, брзпна и решавање горљих једначина; особито прве, било би одвећ тегобан посао. Ако би се служили изразом под 8, онда "би морали одредити за дату основну брзину с, количину а, = а + бас, п за оваки дсо пруге отпоре =, = 8 + 102, . ба збиром ових двеју вредности делили би сталну количину, С, Но ми сама ова. операција, и ако, је у многоме лакша од прве оцет је, доста теретна, ако би тај посао хтели да ' олакшамо онда можемо радити графиским путем,

Једначина под 3, преставља нам равнокраку хиперболу, њу је лако нацртати, пд што мроизвод. пер, преставља. површину, једног правоугаоника сталне вредпости.,. Ми ћемо узети бр-

ок ==

зине окр за абоцисе а : као ординате. Сл. !. (лист. 71.) о НИ под 7. можемо напиватп овако: ја | И У УУ Ни оу па, =) %

Како је === ле можемо јој датп следећи облик Пе ПАРАН Мо На у Ни

ти 1 па У

Ја НЕ:

Ако повучемо_ праву, равнбодстојну са. абсцисном осом у одстојању а, и ову сматрамо | као нову. осу абсцисну, | онда. ћемо за ординату

' ма које тачке линије имати 5, а за абсцису Ок. 8