Српски технички лист

СТРАПА 54

Ако је за сваки део пруге, за који тражимо брзину, познат отпор =, онда га ваља у размери у којој смо цртали вучпу снагу 2. пренети од почетка 0' до В, ОВ = #,, опда ваља из [, повући хоризонталну до А, одавде вертикалну до ове ОХ'; у одстојању 0'1' == У имамо брзипу и то у размери у којој омо брзине цртали. Сва се тешкоћа састоји у томе, да се одреде отпори остали је рад механичке прпроде. | Овим се пачином можемо служити при теретним возовима код којих је брзпна мала, но код брзовоза код којих је брзина велика, уплив трећег члана бок“, не може се из вида пуститп, ту би морали узетп у рачун и уплив тога члана. да тачније одредбе брзина а да бп избегли решавање обрасца под 6. послужићемо се оледећом методом. Једначину под 5. Форми :

можомо паписати у овој

о = а + бок + 8, == 4! + 8.

н' означава отпор у равници по правој прузи према томе п једначину ову са обзиром на оне под 3, 4 и 5 можемо п овако написати:

МА по па њом

(а) рее = 8 + ђрј

а 10, 1,

гок

Ако у овим једначинама узмемо за брзине вредности 2,,7,,2,.... у произвољно малим интервалама, почев од основне брзине до неке вредности која се код воза јавити може изра-

чунајмо за те брзине 2,, 2,, 2,,.... и одговарајуће отпоре њ', %,, 107, .... опда пам рав-

лика 2—%", даје величину успона, који се са

одговарајућом брзином о, прећи може. Ако означимо успоне на појединим деловима пруге са 5) 5.) 8554) ·-·· онда ће за сваки успон чија је вредност равна некој од :— 77, важити дотична брзина, лежили који успон у неком интервалу, онда ће и дотична брзина лежати у одговарајућем интервалу брзина, интерполисањем лако је одредити ту брзину.

Графиском методом овај се начин може још боље применити.

Једначина под 11, означава, једначину па-

раболе чија оса лежи у правцу ординатне осе, ако ок узмемо као абсоцисе а отпоре +" као ордипате. Ол..5. Нека нам линија (10' 0) преставља, ту параболу. Једнапипа под 10, преставља као и горе равнокраку хиперболу нека је њена липија, (206) преставља једну грану њену, при чему је узето опет оу као абсцисе а 2 као ординате. Обе ов ове линије секу у тачци А. За ту тачку

0 ОТПОРИМА, ВУЧНОЈ СНАЗИ ПО БРЗИ ВОЗОВА.

БРОЈ 8 имаћемо. 2 = УУ“' а ОВ, = У преставља ће нам брзину. Пошто «' означава отпор у правој и хоризонталпој линији онда нам и-ој', мора престављати опу брзину воза, која се, код датог оптерећења“ воза (0, може постићи и то под условом да машина ради прописним папрезањем. Та би брзина била максимална брзина за дотичиш воз. Тај случај, да воз путује пајвећом брзином, не наступа у пракси. За вредности об веће од ок, десно од тачке А, имали би 2 < и", а то је немогуће, према томе Фактичке вредности од ок, %' и 2 лежаће лево од тачке А, а за те случајеве биће увек 2:> |7/'.

За неку извесну вредност брзине на пр. 00 = Уб имаћемо СП У", и СЕ = #, разлика њихова

СЕ—бр = 2 == > == = Ер

означава одговарајући успон који се са брзином ОС = У прећи може.

Уцртајмо трећу линију чије ће абсцисе за ма коју тачку па пр. М бити као п горе Уб, ОС ордипате МС = Бр == 8, == г— 7" добићемо линију (5, бр). Са. 8.

Помоћу ових трију линија: (206), (мој и (8, 2) можемо решити потпуно постављен задатак За дати успон 8, пренећемо у размери у којој смо цртали 2 пи УУ, од 0' до М, ОХ ==, одавде хоризонталну до пресека са |5, 0), до М, а из ове управну до М', онда нам ОМ' даје брзипу. Ако управну ММ' продужимо до пресека са. (206) п (м/оК) добићемо вучну снагу : = 4,А', и отпор воза +:' == А' А".

Ако узмемо основну брзину с = ОР" и њу пренесемо на сл. 5. пз тачке !' управну онда ће нам РР => п РР" == “" престављати дотичну вучну снагу п отпор а разлика РР" = 5, или на са. 6. 55' = 8,

преставља ће гранични успон. Сви успони, чије вредности леже испод == 8, прелазиће се основном брзином. Овим начином можемо одредити гранични успон.

„а увећањем 2 односно са умањавањем брзине не можемо ићи произвољно, јер за 2 добијамо границу у трењу точка са шином. Величина вучне снаге за цео воз ограничена је, као

| што смо у говору о вучној снази видели ф!.=72.

Поделимо лево и десно са тежином С воза, добићемо пару би па а ОГ

Ово је највећа вредност до које 2 за дато оптерећење нарасти може пренесимо ту вредност од О до0 са. 5, из 0 хоризонталну до пресека са линијом (220), у тачци А. Спустимо