Српски технички лист
ОТРАНА 46
То исто важи и за професоре средњих школа у нешто слабијој мери, јер и они авансују периодично до на плату од 5000 динара.
Судије такође авансују у периодама до плате од 1000 динара у нижим судовима, а у вишим судовима они заузимају данас врло одличне положаје. |
Па докле је професорима и судијама законом огарантовано сваке године времс за одмор, дотле се инжењер и у то време мора највише да напреже, радећи од сванућа. па до мрака, јер за њ тада нема канцелариског времена.
И самим телеграфистима законом је ујемчено периодично авансовање до плате од 000 динара. и ако се од овог реда чиновника не тражи већа спрема но настава средњих школа, а о њиховом физичком напору води се брига. јер они наизменце раде и одмарају се.
Поред свега тога инжењери су једини посленици на пољу државне па и приватне делатности, чија дела стоје слободно изложена целом свету на видику и која звани и незвани хоће да критикују.
Настају и случајеви, кад инжењер мора за своје погрешке и њине штетне посљедице материјално да одговара, док код других струка нема одговорности у тој мери.
Законом о устројству жељезничке дирекције делимично је учињен, истина, један корак у напред и дата је могућност, да се углед инжењера, и њихов материјалан положај дигне на виши ниво. Но за жељезничке инжењере очекивани плодови изостали су до сада усљед тесногрудости и једностраног увођења тог закона у живот,
Вотирањем закона о жељезничкој дирекцији мислило се на паралелно померање према класама у министарству грађевина, па с тога су и стављене у закон онако несразмерно високе плате за административне и друге чиновнике без квалификација. Увођењем закона у живот, дато је последњима све, што је се могло дати, док су инжењери остављени без мало у истим матери јалним приликама.
Дакле ни овим најновијим законом није одана инжењерима она почаст, коју заслужују, пошто су запостављени административним чиновницима, чија је спрема само гимназијална и међу којима, има људи ноторично неспособних. Међу тим смело се може тврдити, да је једина. заслуга наших иножењера, што је жељезница у државним рукама.
Каква грдна разлина између наших иножењера и њихових нолега у другим уређеним државама, где су сви службени односи, права ц дужности до најмањих ситница законом и правилима регулисани, а не остављени ћЋудљивости
ПРЕСТАВКА ПИНЖЕЊЕРСОКОГ УДРУЖЕЊА
и благонаклоности по кадшто зловољних старешина !!
Према горе изложеном потребно је, да се наведу и најглавнији узроци, који су кочили напредовање инжењерске струке код нас за дуги низ година а чији се штетни утицаји опажају још и дан дањи.
Познато је, да је инжењерство у Србији пре извесних година било престављено странцима, који ни по спреми ни по карактеру не беху у стању да одговоре узвишеном позиву техничке струке. _
Таквим назови преставницима не беше стало до угледа у друштву ни у држави, но само до личних интереса и угодног живота.
Појамно је дакле, да им се нису могла дати ни достојнија места у државној хијерархији, са којих бп они повели своју струку правилним путем.
Постепеним доласком наших спремних инжењера нестајало је мало по мало тих државних паразита. Наука је истиснула незнање, а др-
"жава је законом прописала, ко може бити ин-
жењер у Србији. И тако се данас може слободно рећи, да је инжењерство доиста престављено људима потпуно спремним према савршенству техничке струке.
Па и поред свега тога положај инжењера у држави остао је исти као и пре.
Овоме застоју није више узрок онај, што је малочас поменут, но други тежи и много значајнији. Тај је, на жалост, тесногрудост и себичност неких старешина, који, рођени под сретнијим околностима, доспеше на важна места, са којих би могли и требали да користе и држави и инжењерству. Уместо да су свим силама прегли, да олакшају тешкоће, с којима има да се бори инжењер, они, напротив, стају на шут правилном развитку. Достигнувши на та места заборавили су све, што. су дотле као млађи инжењери претрпили и мисле, да је свима добро, нада је њима добро Тако се само њима има преписати у грех још и то, што. је наступила 60јазан, да се у инжењерство не увуче корупција неоснованим запостављањем старијих а унапређењем млађих другова.
Не мање је значајан са својим штетним посљедицама по инжењерство и тај узрок, што су на челу грађевинске струке стајали већином људи, који не осећаху потребе, да приступе побољшању инжењерске струке, нити су тежили за развитком наше отачбине на пољу технике.
Поред тога, промене политичких прилика, допринеле су такође застоја у инжењерству, јер је тиме одузета или отежана могућност и оним највишим преставницима грађевинске стру-