Српски технички лист

СТРАНА 90

Детаљна дискусија, с тога је и предлог г. Манојловићев умесан.

Скуп прима овај предлог п прешло се је на детаљно претресање појединих ставова. Ну пошто, због

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

БРОЈ 4

недовољног времена, није се могло довршити, то је председник закључио овај састанак, а заказао други за 21. тек. м., на коме би се продужила дебата.

СИТНИЈЕ БЕЛЕШЊЕ.

ПФАЈФЕРОВ АПАРАТ ЗА МЕРЕЊЕ УГИБАЊА (ПОВИЈАЊА).

од

М, Ј. Валенте

инжењера.

Инжењер аусгр. држ. жељезнице Ф. Пфајфер (РГ от) конструшсао је апарат, којим се код гвоздених мостова може графиски мерити угибање, које конетрукција трпи усљед дејства каквог мобилног или сталног терета.

Овај је апарат употребљен при испитивању љубичевског моста, па сам зато рад да наше читаоце са конструкцијом и употребом његовом упознам,

Апарат је у сликама !, и 2. представљен у изгледу са стране и с преда.

Састоји се: из металног пружника ОС, који је у горњем овом крају покретан око осовине ВВ а па дбњем свом крају носи мобилну осовину БВ;. За ове две осе утврђено Ј86 челично спирално перо аа, чији је доњи крај везан са носачем РО у коме је усађена писаљка. Перо има дакле само једа: — доњи — крај слободан, и његово се кретање може да покаже само ша том крају, а бележи га писаљка Е, која се помоћу дбла Р и малог спиралпог пера К одржава увек нормално па равап пружника СС. Ради белсжења трага писаљке намотана је на осовини Н трака хартије ЈЈ. која се помоћу паочица (6 и (1 затегне и чврсто притисне уз раван пружника, На осовипама ВР и В,В, палазе се призматични делови К и К, са цилиндричним израслима, од којих је увек по једна изрезапа, и у које се уводи и стеже жица, на коју се цео апарат за време посматрања обеси.

Слика 3 показује употребу апарата. Носач 5 од ливеног гвожђа притврди се завртњем ЈР за дбњи појас објекта, у оној тачци у којој хоћемо да меримо угибање, око завртња Т обвијс се и стегне жица, која се проведе кроз разрез на дблу К апарата, тамо опет стегне завртњем В и даље утврди у разрезу дбла К) завртњем В,. Дбњи крај жице — која мора бити довољно дугачка — носи тбг Џ, који се спусти у корито до дна роке или до торена испод моста, тако да се жица потпуно затегно. Перо аа тад је у равнотежи, писаљка се сад спусти на хартију и удеси тако да по њој бележи траг, али је не задере. При сад наступајућем прелазу терета, преко објекта спустиће се тачка, на којој је апарат обешен, перо изведено из досадашње равнотеже тежи да се опет у исту поврати, његов доњи — покретан — део описује помоћу писаљке на харгији траг, чија је дужина равна угибању дотичне тачке објекта па којој је апарат обешен. Па хартији измерепа дужина трага писаљке даје дакле величину угибања ма дотичном месту у природној ведичини.

Код мањих објеката, где се унапред може знати, да ће угибање бити незнатно, и да ће потреси и отуд сљедеће вибрацијо пера упливисати на апарат, употребљава се други начин утврде апарата, који даје двогубо истезање,

Олика 4 показује распоред апарата и помоћних делова за тај случај. Жица се ту опет угврди у делу К, после спроведе око котура, који је намештен на осовини шрафа Т; онај

——–_—–——

460 жице, за који је тбг утврђен, уводи се у део Ка и тамо стегне. При оваком распореду утврде, писаљка при угибању објекта црта двогубо угибање дотичне тачке, за коју је апарат утпрђен.

Незнатне промене напона спиралног пера за време повијања дејствују на дужину жице веомв незнатно и могу се под обичним приликама потпуно занемарити; оне се узимају У Ралун само при знатним дужинама жице и једповременом знатном повијању објекта. Ова се поправка даје израпупати из приближног обрасца : ;

Да = +

[ај 1300

у милиметрима где је а угибање на дотичном месту у мидим., а ! дужина жице у метрима. Мењање дужине жице упдивом темнерагуре елиминише се тиме, што се писаљка стави у дејство само при прелазу терета преко објекта, То је могуће, ако је терет мобилан, но ако се испитује дејство усљед равномерпо подељеног терета, који остаје извесло време на објекту, онда се — према приликама — мора водшти рачун о коефицијенту истезања употребљене жице. Уплив ветра и струје река у које се тбг спушта, пе приметан је, као што су до сад чињени покушаји показали, само ако се дбњи крај жице увек довољно оптерети, и твгови дегну у корито реке иди на терен тако, да је свако слегање или померање за време посматрања унапред искључено. Наступи ли ма каква промена у положају тбга, промениће св и напон спиралног пера а са њиме и траг писаљке, пи резултат испитивања, испада неверан. Овакав се случај десио на једном месту при испитивању првог — пожаревачког — отвора низводног носача љубичевског моста, где је један пфајферов апарат показивао негативно угибање, т. ј. по његовом показивању могло се закључити, да се конструкција на том месту подигла у вис под дејством терета. Ово је по свој прилици дошло само отуда, што се апарат за време пробе померио из свог првобитног положаја.

Дешава се код врло високих објеката или објеката пад врдо брзим водама, да св тбг не може опустити до терепа или до дна реке, јер би перо било сувише слабо да одржи жицу у затегнутом стању, онда се мора употребити други начин утврде апарата. Тај је начин показан у елини 5.

На непомичним лежиштима, конструкције, уа и ђ обвије 08 и утврди жица ОД 5 мм. нречника, на њеној средини, или испод тачко у којој се врши мепитивање, утврди се твг (), који држи жицу затегнуту, апарат се утврди између О и Џ на горе показани начин. Упдив ветра сведен је на минимум тиме што тачкева би Џ леже у једној вертикалној равни,

лица на којој је тег (7 обешеп, истеже се, усљед тога нужна, је поправка угибања које апарат показује. Ова св попрарка палази из обрасца:

250 ; а

П а

Уа у

ЕЦ Браће

где је: 4 угибање (позитивно иди негативно) носача, 1) пречник жице а0., а промопа дужине пера за промену тбга за