Српски технички лист

ТЕ

=

М,

- 4

БРОЈ 5 ПРОГРАМ СКУПА

Још 1890 године општина је наименовала комисију за решавање питања за грађење ке-а и тада, у Новембру горе споменуте године, стручна комисија сложила се да би ваљало извршити :

а.) 1575 мет. дужине кеја од дрвета 6.) 175. у, зиданог кеја в, 225 „ калдрме.

За израду ових радова предвиђен био

2.000.000 динара. Општина је повершла инжењеру г. Марешу ла према горњем програму нзради један пројект, који је данас у глав-

је издатак У

номе довршен.

Из нројекта се види да би кејимао 1568,15 м, дужине, почевши од града на горе, било би:

174,65 м. калдрмисаног кеја за малу воду

10000. « кеја са степеницама

246.50 « кеја озиданог, са 25 м. ширине, за средње воде

611.75 « озиданог кеја за велике воде

165.15 „ озиданог кеја, ва 20 м. ширине, са 20м. широком епажом, за средње воде

109.25 ,„ калдрмисаног кеја

160.25 „. кеја на пилотама.

свега 1568,15.

(на

и ЕКСКУРЗИЈЕ ОТРАНА 119

Целокупни радови коштали би према предрачуну динара. 2,505.850, или скоро 1600 динава од уздужног метера.

Ова је цена толико умерена да ће се мучно моћи

одржати. ; Општипа је дала овај пројект на оцену једној стручној комисији која га је у начелу у свему усвојила, и сад је пројект упућен грађевинском савету да и он своје мишљење о њему изрази. 5

Априла 1893 министар грађевила наимеповао је са своје страпе једну комисију да проучи пројект који су израдили гл. Н. И. Станковић и Т. Селесковић.

Према овом пројекту Бара Венеција претворила би се у право пристаниште. Оно би било снабдевено са свима пајмодернијим оправама које су потребне за савршено Фрнкцијонисана аптрпота, кеј би имао 4000 метара употребљиве дужине.

Целокупни радови за извршење овакога кеја и антрпота у пристаништу коштади би неких 10,000.000 динара.

Дотична комисија је усвојила овај пројект и препоручила га тадањем г. министру грађевина,

Из горе реченог види се да ствар још није изведена на чистину, јер, ето, државни и општински органи још се не слажу који би од двв постојећа веома разнолика пројекта, ваљадо усвојити и сад ваља очекивати да грађевински савет своју реч каже и начелно одлучи читаво ово питање.

ПРОГРАМ СКУПА И ЕНСНУРСИЈЕ

„УДРУЖЕЊА СРПОСНЊИХ ИНЖЕЊЕРА“ о ДУХОВИМА У ГОДИНИ 1894.

1. 5-ог 6-ог Јуна држање састанака пре и после подне у сали Велпке Школе. Састанци ће се отварати у 8 сати пре подне и 3 сата по подне а по следећем дневном реду:

а. Извештај управног одбора о раду удружења у 1893-94 години;

ђ. Извештај контролног одбора о стању благајне п давање разрешнице управном одбору;

с. Предлог за измену друштвеног статута;

4. Бирање нове управе;

е. Предавање г. Косте Н. Живковића, члана удружења, о вареном и топљеном гвожђу;

1. Избор места где ће се држати идући главни скуп;

2. Предлог за избор почасних и допнених чланова;

ћ. Предлог управног одбора да се умоли народна, скупштина за бесплатно штампање техничког листа у државној штампари и;

1. Предлози појединих чланова.

2. 6-ог Јуна у 7 сах. у вече прегледање електричне енсталације у Београду. Полазак из Велике Школе.

8. 7-ог Јуна у 5 сах. п 30 минута у јутру полазак лађом за Базјаш где се стиже у 10 сах. и 20 минута пре подне. Из Базјаша полазак железницом у 11. сах, и 40 минута пре подне. Долазак у Вршацу 16. п 7 мип. по подне. По подне "шетња по вароши и преноћиште. 4 8-ог Јуна полазак из Вршша у 5 с. и 28 мин. 18 јутра. Долазак у Решицу у 11 2. и 45 м. пре подне По подне обилажење металуршких енсталација у Решици и преноћиште.

5. д-ог Јуна пре подне наставиће се разгледање

| Фабрике и околине. А у 2 с и 30 мин. по подне по-

вратак. Долазак у Б Цркву у 11 с. и 11 мин. у вече гди ће бити преноћиште.

6. 10-ог суна полазак из Б. Цркве у 8 с. 951 м. у јутру. Долазак у Београд у 7 с. у вече.

7. 10-ог Јуна у 87, сати заједничка вечера код Коларца. 6 Е

Напомена. — Члановима инжењерског удружења одобрио је Господин Министар грађевина 10 дана осуства: од 3 до 12. Јуна закључно. |

Чланови ће према решењу Господина Министра грађевина добити бесплатну вожњу на нашим железницама, а њихове породице у половини цене.

Да би се могле послати на време карте српске државне железнице и за породице, умољавају се г. г. чланови да. одмах јаве г. Милану Андоновићу професору Велпке Школе ко ће од породице участвовати у екскурвији. Управа рудника у Решици дозволила је бесплатну вожњу на својој прузи од Немет Бокшана до Решице и натраг. ·

Одагенције дунавског паробродског друштва удружење је добило повластицу; да чланови и њихове породице могу путовати лађом у половини цене; кад на свима паробродским ставицама дуж Саве п Дунава буду показали чланске, карте.

Маја 1894 године Београд. | Управни одбор.

оф фи

11“