Српски технички лист

БРОЈ 7

што су господа колеге по окрузима и сувише оптерећени пословима друге врсте. Немајући довољно времена да иџрорачунавају димензије пресека гредних, а принуђени да на брзу руку склопе пројекат, они су обично носачима давали уобичајене димензије, те се отуда и могло десити: да су два мостовска пројекта разних распона имали носаче истих димензија, и ако оптерећење мостовске конструкције није било никако означено, а могло се без погрешке узети да је истоветно. Сем овога, у овим се пројектима могла опазити још једна честа погрешка, а та је: примена седала без косника. на обалним. било зиданнм или дрвеним стубовима. Да би се ово набегло и да би се бар ове најпростије конструкције могле израђивати једнообразно, намера ми је да господи колегама помогнем при прорачунавању, износећи прорачуне неколиких пројектираних па зар и извршених мостова.

Може се без велиме грешке узети, да је на свима нашим друмовима покретно оптерећење истоветно. И на основу тога, ја сам применио највероватније оптерећење, и прорачунао димензије гредних пресека за њихову разнолику слободну дужину, пошто је познато да моменти произведени спољним силама (оптерећењем) зависе од гредине слободне дужине, од начина, терећења и одстојања ових терета од потпорних тачака (ослонаца), зависећи у неколико и од начина подупирања, што је споредно. Добивене резултате сложио сам у таблицу, која ће давати димензије пресека гредних за њихову слободну дужину, а с претпоставком да је оптерећење исто или слично, надајући се зар даће бити од користи господи колегама при склапању пројеката за дрвене мостове.

Да не бих морао уза сваки став или образац да означим дело у коме сам га нашао и применио, навешћу овде да сам се служио овим делима: Ог. Е. Ууткег: Гле Нојрегпец ВакепЂуискеп 1877. Мећгбепв: Напађисћ дег Вацкипде, 1. Абћћ. 3. Не. 1887. б. Ниша: ГПје Ваџзђацк. 1892. Тајвећеприсћ дег Није 1890. (!/л-је Аш!Јагеј; Клерић Теоријска Механика и [.. Те ајег и Ваштпеећалшк 1889.

Прорачун греда правоугаоног пресека, слободно подупртих у двема крајњим тачкама.

Спољне силе које дејствују на просте носаче састављене су из: сталног оптерећења (С и покретних терета Р. За стално оптерећење узима се властита (сопствена) тежина носача, патоса и др. конструктивних делова, а за покретне узимају се кола, навала људи и ветар. Ове силе дејствују или као посебни терети или

ПРИЛОЗИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДРВЕНИХ МОСТОВА

ОТРАНА 155

| као једнако или неједнако оптерећење на извесну или и целу дужину носачеву. Сем тога, ове силе дејствују и непосредно или посредно (преко међуконструкција). Даље се разликује целонупно (тотално) оптерећење (), што је сума из сталног оптерећења и покретних терета, од делимичног (парцијалног), које дејствује само на извесан део носача.

Представимо себи сада да на једну дрвену греду правоугаоног пресека дејствују у вертикалном правцу на ниже спољашње силе, и она да је подупрта у њеним двема крајњим тачкама. Усљед утицаја спољних сила греда ће се повити. Наш је задатак сада да греди дамо такав пресек како би она била кадра да у равнотежи одржи свеколике дате спољне силе. Усљед утицаја ових спољних сила у гредним молекилима наступиће напрезања, која се противе спољним | силама, и која називамо унутарњим силама. Да, бисмо могли одредити димензије гредног пресека потребно је најпре одредити непознате спољне силе. А то су компоненте од резултанте спољашњих сила, које св замишљају да дејствују у ослоцима и на њима производе притиске. Усљед утицаја ових компонената у подупртим тачкама појавиће се две силе по велиличини равне компонентама, које су истина противног смисла, али које ће дејствовата у истој вертикали у којој и компоненте, дакле на више. Ове две последње силе називају се реакције и оне морају одржавати равнотежу спољашњим силама. За овим треба одредити вертикалне или трансверзалне силе, које теже да на извесном месту греду пресеку. Даље треба изнаћи нападни моменат |моменат савијања или моменат спољашњих сила) за извесан пресек. Резултанта молекиларних напрезања у извесном пресеку са резултантом спољних сила, у односу на пресечну тачку, образоваће спрег па усљед тога и моменат резултанте (нападни моменат) за овај пресек. Овоме нападном моменту треба одредити одговарајући отпорни моменат (моменат унутарњих сила) и онда зарад равнотеже спољашњих сила, које изазивају стално оптерећење и покретни тетери, мора: највећи нападни моменат спољашњих сила бити мањи или бар раван нај· мањем отпорном моменту умноженом дозвољеним специфичким _напрезањем дотичног материјала.

Ако означава:

Мо највећи нападни моменат

УУ „„„ најмањи отпорни — «

ћ дозвољено напрезање материјала онда се горњи став математички изражен може пред-

ставити овако: Мо о ВОРУК тах =

1

(1)