Српски технички лист

154

БРОЈ 8

чунају се по 995 кгр. по 1 м' и 2300 кгр. као притисак точка.

Да бих могао показати, како сам добио вредности, које су изложене у таблици, пропратићу овде прорачун димензија пресека једног гредног моста од 8,00 мет. отвора, за међусобно одстојање греда од 1,02 м. од средине до средине

|. Оптерећење. Ово се може сматрати да је једнако на свима ношим друмовима, пошто у нас нема онаквих теретних кола као у са.7. за то ћу узети да со састоји из

Покретног терета од. · · %+00 кгр. на м“ Терета. патосног (12 сом. · 120. « « « Терета носача · · · · · · 120 « _« м'

Свега 610 кграма.

Оптерећење на метар дужине мосничине и њихово одстојање 1,02 мет. износи

а = 6б10х 1,02 = 653 кгр.,

9) Прорачунавање димензија патосних талаца. (ел=-9: +

На нашим се мостовима већином гради патов од растових или букових талапа и покретни терети прелазе непосредно преко патоса. Талпе се прикивају са по два гвоздена јексера (клина) за сваку мосницу и зато би их требало рачу-

Млертуг

нати као једноставне (континуелне) греде са оно · |

лико подупирача, колико има мосница. Талпе се прорачунавају као греде слободно подупрте, за то што, кад се овакве греде прорачуњено као слободно подупрте утврде, онда оне могу да носе два пут већи терет, а то је нужно, јер се талпе троше (абајуу усљед удара колоких точкова.

За слободну дужину талпе узима се 04стојање мосница а за оптерећење један колски точак (половина тежине једне осовине) од 1:25 тони, који се замишља да дејствује у средини талпиној. За ову цељ служи нам познати образац за јачину противу прелома

њој= МИ,

о ах

кад се замени Ј = у, и е= у, ћ, онда се добија : е а ћи

МБ. = у, РЕћ

ћ= У РА,

или :

а одавде је

ЈЕ ЗР У те поен б

Или

нађу за 195) две

прплози ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДРВЕНИХ МОСТОВА

ОТРАНА 178

Овде представља: Р = 1.95 тони притисак точка

—

теоријско одстојање потпорних тачака мерено од средине до средине моснице које је за наш случај = 1.02 мет. ђ = средњу ширину талпину нир. ђ = 25 см. ћ = дебљину талпину; и

ћ = дозвољено напрезање дрвета које се узима 30 кгр. за растовину а 65 кгр. за чамовину на кв. см.

Заменом вредности у обрасац [25) добија се: 3 пао х 109 9 ж 80 · 25 24 је 4000

ћ = 9,78 ~ 10 см.

јре=

Ако се примени двојна полога талапа, онда, се димензије доње пологе прорачунавају, као да опа има да носи сама цео терет, јер се горња полога временом истроши. Димензије добивене на овај начин, треба смањити за 0,24, где а, значи дебљину горње пологе, па ма талпе горње пологе лежале управно или паралелно на правац доњих талапа.

При употреби шљунчанога застора, треба водити рачуна о преношењу притиска на ширу површину. Страна тешире површине ђ = 10 + 1,5 а4,, где је 4, дебљина шљунчаног слоја,

Ако су талпе широке ђ онда треба притисак Р, који се добија од распростртог притиска на шљунчани застор, одредити по обрасцу

ЈР ађ

ј Ди Ре Ме а бе 5

(96)

пи то у случају, кад је 10 + 154, > Р

Тежина патоса од талапа може се узети :

за четинаре ...д= 9,0 ћ кгр. на м“ « растовину. . .д= 'О0ћ « « «

Тежина завртњева и клинова ставља се у рачун са по 0,04ћ кгр. на м“ патоса.

3, Седла. (ел. 9.) Ова трпе највећа напрезања онде, када су оба суседна отвора потпуно оптерећена, док је за рачунање носача довољно оптерећење само дотичног отвора. Замишља се, да се носачи ослањају на крајеве седала и то

у оној тачци, у којој падају уједно тангента са“