Српски технички лист

СТРАНА 173

За мимоилажење двојих кола довољна је ширина моста од 5:00 мет. и број носача 6. кад се исти распореде као у сл. 6.

Кад је на каквоме друму јак саобраћај а

прелаз без моста отежан, опасан или и немогућ онда, да се не би прекида, саобраћај услед оправке моста, кад овај дотраје, узимају се 7 носача. Винклер препоручује, да се средњи носачи положе ближе једно другом, ради одржања, саобраћаја при измени патоса, но то се у нас није примењивало. Ово се код нас постизавало додатком једног носача више у средини (оси) моста. т. ј. употребљаван је непаран број носача. Према горњем броју носача и ширини моста, носачи највишо одстоје од средине до средине, а за најмању ширину носача б = 90 см. биће: 5,382 — 0,20 = 5,12 0,12: 5 = 1,09 за 6 носача, а 5,12: 6 = 0,85 м. за исту ширину моста и 7. носача кад се крајњи поставе као у сл. 6.

За прорачунавање пресека мосница без употребе седала узима се за слободну (неподупрту) дужину моснице |! одстојање од средине до средпино ослонца, а кад се употребе седла, онда одстојање између њих

Носачи и седла везују се међу собом завртњима, а између њих, ради заједничког дејства, набијају се клинови (риђејп) сл. 10. Овако повезапе (утврђене) но 5: ла требало би прорачунавати као једноставне (континпуалнеј носаче, који се понашају у неколико као узидане треде па сљествено ву лакши, пошто се моменти смањују. Но како се код ових претпоставља да ослонци увек остану у једној и истој висини (хоризонтали), па кад би наступио случај да један ослонац ма и најмање промени положај према опој висини о којој је вођен рачун при прорачунавању, онда би се услед тога највећи нападни моменти повећали и стварна би напрезања у молекилима носача била много већа од оних прорачуњених И то је недостатак о коме се мора водити рачуна а само за врло велике гвоздене мостове, где се много рачуна на количину материјала, могу поменути повећања у напрезањима и не бити од пресудне вредности.

Моснице дрвених мостова, повезаних за седла прорачунавају се пак као носачи, који просто ђена, дакле као греде слободно подупрте , јер за дрвени материјал не морамо да водимо ра-

належу на седла и нису за ова утвр-.

чуна о уштеди толико, колико за гвоздене мо- ·

стове.

ПРИЛОЗИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДРВЕНИХ МОСТОВА БРОЈ 8

При прорачунавању мосница за целокупно.

оптерећење треба одредити приближну тежину

мосница и патоса као сопствени терет, а за п0- |

кретно (пролазно) оптерећење узеће се навала. људска.

Тежина ограде не узима се у рачун за то, што крајњи посачи за које св ограда утврђује, посо само половину од оног герега, кога носе средњи носачи.

Патос на обичним дрвеним мостовима у нас се гради готово искључиво од једноставних патосница растових од 10 до 15 см. дебелих. Тежина овога патоса износи према димензијама 100 до 150 кгр. по кв. метру.

На нашим мостовима чешће се може видети патос покривен још и једним слојем шљунка од 10—15 см висине. Тежина патоса са шљунчаним застором износи 280 до 450 кгр. на вв. метар.

Напоменулџи осмо да покретне терете друмоких мостова образују кола и навала људска. При прорачуну главних носача до 90 мет. распона боље је применити терете, које производе точкови жао поједине терете. За мостове већих распона пак боље је употребити навалу људску за покретно оптерећење, пошто она дејствује неповољније. — При прорачуну попречних конструкција боље је употребити поједине терете. За људску се навалу рачуна (5—6 људи на 1 м“, дакле око 400 кгр. на !м") За сеоске мостове узима се 300 а за варошке до 500 кгр. оптерећења на м“ мостовског патоса.

Оптерећење колско, по сл. 7., чешће се омењује подједнако подељеним теретима, који се приближују следећим вредностима:

14 За врло тешка кола р = 1,0 + 7

« тешка

6 « РА = | на м:

« лака

При прорачунавању носача замишљају се кола распоређена по ширини дотичнога моста тако, да што већи притисак дејствује на носаче. Сем тога, празан простор између кола и отраде попуњује се људима. Ширина колског сандука износи за врло тешка и тешка кола 2,3 ом., за лака 9.00 м. Одстојање точкова (Зригуене) 1,40 м. односпо 1,30 м.

У Француској се мостови оптерећују, кад је ширина моста 3,8—4,0 метра са 300 кгр. по кв. Мм. при навали људској или 8 тона са колима са две осовине а са 6 тона, од једноосовинских кола. За мање мостове узимају 400 кгр. на м:. Оптерећења која производе војнички возови ра-