Српски технички лист

датим не треба заборавити још и то, да се виша тријангулација мора што пре одпочети п да ов и ту као на сваком почетном послу мора увек нешто више у почетку да потроши.

Ево дакле, поред онога што је онај Финансиски део у пројекту неправедан још је и сума предвиђена мала, и тек само прве године ако би се изашло на крај, иначе већ друге, без да се посао што више развија насигурно се сме ка-

"зати да неби било довољно новаца.

У кратко да изведем, паплаћивање само од сопствепика веома је неправедно јер колико год они имају непосредне користи од тога толико исто имају посредне и кашитали.

Даље премер купираног терена је много тежи, па према томе и скупљи јео а затим постаје још скупљи што се у купираном трену морају да купе подаци ради конфигурације терена. Како пак овај терен код кога је више утрошено око премера , много мање прихода доноси по гонај у равници то је онда неправедно овако наплаћивање. У опште овај Финансиски део треба поставити на једној правилнијој п чвршћој основи,

По нашем мишлењу овај посао треба држава о свом трошку да изврши и то на овај начин. Засновати за прву годину буџетом један Фонд од 1,500.000 динара, а доцније пак према потреби.

Да би пак они, којима је већ имањо премерено, п којп већ имају корист од тога илатили зато, треба чим се једна општина премери онда и наплатити један извесап део. Како пак немамо за сада сопгурнију основу по којој би се тај део одредио, то се ипак може тврдити да ће бити довољно 8—10 динара од хектара.

ПРИЛОЗИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДРВЕНИХ МОСТОВА

СТРАНА 171

Ова наплаћивања уносила би се у овај фонд.

Ако пак сума од ових наплаћиваља доцније ис би била можда довољна за развијање посла, то би се онда могла буџетом одређивати доцније оваке годипе потребна сума.

Овим би начином онај, коме је премерено одмах готово све п платио, што ће од прилике по пшпем мишлењу и пасти на један хектар. Они пак којима се премери буду вршили доцније имају те користи што постепено и неосетно плаћају. У току посла ако би прирез постао већи, но што су они први платили по 8—710 дин. онд, бп они све остале веће трошкове прирезом плаћали. 7

На овај би начини капитали постепено плаћали свој део, затим по свршетку бонитирања опет би се свело и то да лакши терен за снимање, а међутим плоднији поднесе више по онај лошији.

Можда ће за наше прилике све ово пзгледати тешко, али имајући све напред користи ми смо потпуно убеђени, да треба ове жргве учинити што пре, јер свако одлагање све већу штету доноси, прво држави, а друго пропада велики број сиротиње.

Напослетку напоменућемо још и ово, и ако смо у почетку показали могућност оваког рада бев више тријангулације ипак не треба у томе лаље ићи; јер онда не само што не радимо потпуно по правилима геодезије но ћемо на тај начин повећати трошкове око везе садањег рада са вишом тријангулацијом.

Из овог разлога треба са тријангулацијом вишег реда што пре одпочети.

ни -•-р- фури

ПРИЛОЗИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДРВЕНИХ МОСТОВА.

од

СВЕТОЗАРА ЈОВАНОВИЋА

ИНЖЕЊЕРА. (6А СЛИКАМА НА ЛИСТОВИМА)

—_+->-—

(НАСТАВАК)

У нас се израђују дрвена мостови највише са мосницама од греда правоугаоног пресека, које се полажу на прагове зиданих или дрвених обалних стубова и на јармове.

Кад се умећу седла, онда се са овима умањује слободна дужина мосница а увећава отвор моста. Највећи отвор који се може премостити обичним мосницама без седала је 6.0 метара пресек 24 Х 32.

Напред сам поменуо да сам у много пројеката опазио употребу седала без кжосника на обалним стубовчма. Седла на обалним стубовима кад нису подупрта косницама непотребна су услед тога што је на том месту моменат мали и јачина греде је већа по задовољавајућа. Са естетичког гладишта могла би се дозволити употреба седала без косника, и то само у варошима, иначе је у пољу расипање материјала.