Српски технички лист

СТРАНА 170

гледишта показати п наше мишлење а уједно да је и замисао у поменутом пројекту неправилна п дати разлоге и податке, на које би требало имати обзира при стварању начина или пројекта за поменута срества.

По пројекту треба да плате само сопствеНици ито онолико колико је утрошено око премера њиховог имања.

Ово до. негде на први поглед изгледа праведно, али у ствари пије из ових разлога.

У Србији као што је сваком познато има

веома различног терена Сваки ко је радио пли бар гледао знаће или бар може увидсти лако, да се око премеравања различног земљишта и различно време мора да утроши. Много ће мање времена требати око снимања. равних па цела које нису покривене шумом, затим да ће много мање времена требаги за равницу, него за какав купиран терен. О овоме не треба много доказивати јер је непобитна истина,

Сад опет, сваки зна какве користи или приход дају шумовита или купирана земљишта према равници,

Зар би праведно било, да онај испод Цера или Сићевачке клисуре плати за премер оне његове прљуше или камењара онолико исто као онај у равници. Ово је у толико неправедније што се око премеравања брдовитих предела мора много више времена да утроши и због тога још, што се морају прикупљати подаци и за конфигурацију терена, а који сопственику нису од никакве користи; а држави су пак веома потребни.

Сем тога има и других врло много тешкоћа око премеравања баш оних предела и крајева, који су најнеплоднији и најмање користи од њих сопственици имају.

Може се десити, да ће премеравање коштати ако не потпуно онолико колико кошта земљиште, а оно насигурно може се десити да ће коштати местимично бар половину.

Сем тога зна се да Србија и ако не много а оно опет има доста капиталиста

Сад се с правом сме запитати, да ли од извршеног катастра могу имати какву корист те капиталисте или управо капитали.

На први поглед изгледа да не; али сваки ко зна како се тек по овршеном катастарском премеравању могу капитали да унесу у народ, и затим како је основа правилном развитку народне привреде, не може никако одрећи, да је извршење катастра од користи капиталима можда, и већој но сопственицима.

Сем тога, још и за извршење катастра мора се набавити силан број инструмената и осталог материјала, који после остаје својина, државна

ПРЕМЕР КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

БРОЈ 8 -

а не сопственика. У опште узев ово наплаћивање само од сопственика није праведно.

Оно ће се поред тога још и врло тешко наплаћивати, јер мислимо да је свакоме познато, како ос сада и сама пореза врло тешко купи, а несумњиво је да би онда ово наплаћивање поред порезе ишло још много теже. Џегде се не би можда могло наплатити за неколико година, а ово би пак набигурно врло много утицало на рад па можда чак и прекидало. -

Како џак по нашем мишлењу цео овај посао треба што бр ке и више развити; то је онда и предвиђена сума за развој таквог рада и сувише мала па поред тога још и несигурна.

Пројектом предвиђена је сума од 600000 за прву год. која би служила као основни Фонд, у који би се уносиле наплате од премерених имања. Да је пак ова сума мала ево врло простог рачуна. Данас имамо 154 ђака свега а 1895 мислимо да ће бити до 180 ђака. Сваки ће од њих просечно узсти око 2000 дин. са свима, издацима, и путним трошковима. Дакле само ђацима, треба издати 360000 дин.

Сем тога у катастру могу поред ових отручних још и други људи боље писмени да раде. Они не само што неби сметали но би били веома корисни, јер би вршили многа и силна преписивања и рачунања, у ошште механичке радове, а тиме би пак била створена могућност, да се стручна снага која се иначе плаћа скупље бави стручним послом.

Овај број могао би и за сада у почетку бити преко у, од броја стручних, то је дакле 60 њих. Рачунајући сваком по 1000 дин. годишње имамо 60000.

Затим издаци инжењерима члановима катастарског одбора и т. д. изнели би насигурно такође око 60000 дин.

Сем тога као што рекосмо, да кад се једном почне онда треба одпочети као што треба, зашта би ипак онда требало доста инструмената и што би такође коштало доста, око 40000 до 50000 дин.

Затим силан број ситнијег материјала, као камење за утврђивање тригонометриских тачака, цеви за. утврђивање полигонских тачака, значке, летве и сав остали цртаћи прибор што неће изнети мање од 20000 дин.

На послетку долазе и раденици, што мислимо такође да неће изнети мање од 70000 динара.

Дакле свега, износи 690000 дин. приближан буџет за прву идућу годину, и то без да се повећава број стручних раденика, а који је већ већи но што је предвиђен или да кажемо још боље једва да стигне.