Српски технички лист

БРОЈ 8

КОНСТРУКЦИЈА САНТРАЧА ПО ЊИХОВА УПОТРЕБА

СТРАНА 177

75 ~ КОНСТРУКЦИЈА САНТРАЧА И ЊИХОВА УПОТРЕБА

од

МИШЕ МАРКОВИЋА

ИНСПЕКТОРА.

(слике НА листовима: 82, 83 и 84)

Конструкција загата.

Цељ загата,

Често пута настаје потреба, да се темељ мора копати под водом и да се и само Фундирање мора извршите под водом. У таквим случајсвима грађење по обичном начину не може се пре отпочети, док се вода не исцрпи из темељне јаме, а то се може постићи, ако исту обградимо загатима.

Загати треба да су у погледу конструкције тако јаки, да могу издржати притисак воде као и ударце талапа; овим тога они треба да су још-и тако постројени, да не пропуштају воду.

У неким случајевима загати имају само цељ, да сузбију струју воде од темеља, и тада омањи отвори у загатима неће бити штетни.

Међу тим има и таквих, лако пробојних земљишта (шљунак, песак), да само обграђивање темељне јаме са стране није довољно да задржи избијање извора; у таквим је случајевима потребно, да се и само дно (тле) темељне јаме покрије непробојним слојем, зако званим основним загатом, који се састоји из једног слоја глине, уме, бетона или ливеног зида.

Висина загата.

Висина загата зависи од водостања, која могу наступити за време самог грађења. Ако је водостање одавно бележено, онда се може из таблица видети, које се водостање има очекивати за време грађења темеља. Пошто се пак грађење темеља врши обично у оно доба, када је вода најмања и када велика вода не траје дуго, то није ни нужно, да се загати постројавају до изнад највећег водостања, већ је довољно, да се узму у обзир само она водостања, која се могу ишчекивати за време грађења. Ако

се пак грађење не би могло свршити за једно

лето, онда треба све припремити што је потребно, да се рад може одмах обуставити, чим наступи пролетњи поводањ.

На оном приморју, где је разлика између прилива и одлива велика, загати обично служе једино за то, да спрече улазак воде само за

време прилива; трајање рада ограничено је дакле само на неколико часова дневно.

Ако нам је познато водостање, које се има сузбити загатом, онда је довољно, да загат буде 0,30. до 0,50 м. изнад тога водостања издигнут.

Конструкција загата.

Од висине загата не зависи само његова ширина већ п његова конструкција.

У погледу конструкције разликујемо ове четпри врсте загата:

1. Земљапе загате;

9. Загате, који су со једне стране ограничени оплатама;

3 Загате од пребоја;

4. Сандучасте загате од два или више редова дрвених преграда испуњених земљом или другим којим материјалом.

1. Земљани загати,

За дубпну воде до 0,90 м. и где нема опасности од папада воде, граде се загати од самог земљаног насипа без дрвене оплате.

2. Пасип са оплатом.

За дубине од РОЈ ДО ПИ пајвише до 1,50 м. мора се начинити дрвена оплата, на коју се паслања земљани навип. При овој конструкцији (ол. 1) побију се дупле дрвене преграде под углом од 45" до 60% а од 5 см. дебелих талапа а на дубину од 50 до 60 см. и то тако, да горњи ред талапа покрива саставке доњега реда, и затим се обаспу ђубретом, лишћем, сламом или бусеном и озго земљом. Ове се преграде ослањају на преглавницу 6, која је натакнута на шиповсе а. Шипови су размакнути 1,25 до 1,50 м. и имају у пречнику око 20—922 см.

Овој подобна конструкција назначена је у сол. %. Оплата долази са унутарње стране насипа и гради се или од пребојница или се састоји из два реда талапа побијених у земљу.

Оплате се понекад постројавају и под углом од 35% до 45" и подупиру са једним или више редова шипова, који су преглавницом спојени (сл. 3..