Српски технички лист

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА

уредник МИЛАН Ј. АНДОМОВИЋ, професор вел. школе

ГОДИНА. У.

АВГУСТ 1894.

СОВЕОКА 8

ПРЕМЕР КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ.

(ДЕКЗАКО ПР УАОСЕИТА ИМ ЕВЕ

М. МИЛОШЕВИЋА. ИНЖЕЊЕРА.

(НАСТАВАК)

Резултат је овај: У све 4 дивизије, обележено је, утврђено и израчунато преко 500 тригонометриских тачака. Свака је дивизија за себе мерила базу, и њен правац задржала као апцисну осовину за свој координатни систем. Са овом тригонометриском мрежом покривена је површина око 80000 Ћа.

Од ове тријангулисане површине снимљено је детаља 50000 ћа, и то пошто је прво утврђена, израчуната и у прегледне картоне за сваку општину у размери !: 10000 израђена полигонометриска мрежа.

Од ове снимљене површине показато је на изложби дефинитивно нацртано на картоне у размери 1: 1000 око 15000 ћа. Овај је рад управо једино био и изложен.

Сем тога било је ваљда још око 15000 покушано да се нацрта, или управо нацртано само је било ситних грешака у детаљу, које ће се овог лета исправити.

Напослетку било је око 5—6000 ћа нацртаних само је требало на њима доста велике поправке учинити.

У кратко да кажем, да од досадањег рада само техничка страна, дакле дефинитивно нацртаног детаља има до данас преко 33000 ћа. Ова ће се површина, пошто се ове зиме израчунају и површине, моћи почетком 1895 год. да употреби.

Ево ово је фактичан резултат досадањег катастарског рада толико израђен, да је употрабљив. Истина као што рекосмо има још до 90000 ћа снимљених али они нису још дефинитивно нацртани и требаће још времена док се доврше; па с тога ва сада можемо казати да још нису употребљиви.

О овом резултату и изложеном раду очекивали омо макакав суд, било од ма кога, али изнами непознатих узрока нико ништа не хтеде рећи. Показујући џак како је рађено а уједно и потребу катастра ми ћемо коју да речемо сами потпуно објективно о самом раду и резултату досадањем.

(О самоме пак начину и методи, по којој је рађено, овде неможе ни бити речи; јер је према, савршенству науке ова метода најбоља до данас. По њој је Немачка извршила свој катастар, па и сама Француска овако прерађује свој стари катастар.

Овде се једино може говорити, да лије тачно по тој методи и правилницима рађено, и напослетку колики је и какав резултат показан.

И ако се неможе ћутке прећи преко свију радова, који још нису довршени; ипак за сада ми ћемо само да водимо рачуна о овим готових 33000 ћа, јер је то заиста у овим критичким данима по катастар чист резултат, и показати да је и овај резултат повољан.

24