Српски технички лист

ОТРАНА 166

Сав је рад рађен веома тачно и пажљиво, можда пажљивије но што би требало.

У опште види се, да је велика пажња поклоњена била, да се рачунање врши што тачвије по пруском правилнику.

Рачунање тригонометриске мреже било је готово свуда дваред. Истина, да је ово одузимало много више времена, али једно ради боље сп-

гурности, а друго ради вежбања ђака, готово |

морало се је тако радити.

Рачунање полигонометриских мрежа такође се слаже лепо, што је знак, да је и једна п друга мрежа добро рачуната.

Детаљно снимање од појединих ђака било је врло добро, али ипак код многих било је врло доста мањих грешака, које, док су се поправиле одузеле су доста времена.

Цртање детаља у размери !: 1000 показује према самом рачунању обеју мрежа велику противност, Цртање је у опште веома мрљаво а нарочито је рђаво тушем извучено.

Дакле, само цртање није онако као што би могло да буде.

У главноме види се, да је рад почетнички, што се донегде може и правдати тиме, али најглавнији је узрок томе сасвим други, који ћемо одмах сад видети, кад покажемо како је и под каквим околностима ово рађено

По свршетку само једног зимњег течаја изашло је око 100 ђака са десетину инжењера, поделивши се у 4 дивизије.

Ђаци су преко зиме слушали из геодезије само основне појмове, без да су ма и најмање могли слушати о радовима на који су упућени Руковаоци — инжењери — и ако ве не може казати, да им ови геодетски радови нису били познати пре тога; ипак су и они имали велике тешкоће. Сваки је морао по 8 ђака прво да упозна са радовама, а затим, да сав тај посао

и рад тако распоређује и упућује, како би се!

могао уводити у Формуларе пруског правилника, што је било ново и за саме њих.

Ето такав је персонал отпочео прве године катастарски рад, и радио је на терену до конца Септембра.

Сем тога, како су то били младићи, као п сви остали ђаци, доста слаби, а нарочито према овом раду, они су били још и потпуно неспремни за теренски рад.

Овако слабуњави и неспремни за теренски рад још су морали становати по врло рђавим квартирима, обично по сиромашним сељачким кућама. Затим поред свих ових незгода и саму рану готово нигде нису могли имати добру.

ПРЕМЕР КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

| |

БРОЈ 8

Све је ово допринело, да је готово сваки боловао, који од грознице, који од стомака, дакле од болести, које су дошле од оваквог живота. Према извештајима дивизиским '/, радних дана ђачких па и ипжељерских изгубљена је на боловање. Ове 1891 год тријангулисана је, полигонисапа и детаљно снимљена површина преко 15000 ћа.

Утрошено је пак према дивизиским рачунима око 160000 динара.

Озде је рачунат и сав трошак око набављања силног материјала, као камења за тригонометриско тачке, цеви за полигонске тачке, троножце и т. д. затим разни путни трошкови ђака и осталог персонала, кирије, подвози, поправке и т. д.

___ Са оваким резултатом вратише се све дивизије почетком Октобра у Београд, да све то израчунају п нацртају.

Да не истражујемо какви су узроци били, но само да кажемо, да се рад у бироу одпочео тек почеткем Декембра.

Од персонала који је тај посао радио на терену остали су само инжењери и дијурнисте, а узети су разни ђаци већином великошколци и други цртачи, а баш они који су требали то да нацртају морали су у школу.

Који је један пут имао прилике да ради туђ рад, тај ће одмах увидети, да су тешкоће сад наступиле при раду у бироу са оваким људима, врло велике јер прво што нису сами познавали овај посао ни онолико колико су познавали сами ђаци, а другошто је то још рад био почетнички,

Сем тога било је врло много и прекида.

Може се сад лако замислити, да се са оваким персоналом не само није могло да сврши све што је снимљено; но да је резултат морао бити веома неповољан. Инжењери су рачунали тријангулацију, а на детаљном цртању рађено је врло мало. Рад је трајао у бироу до 1 Маја 1892. год.

Почетком Јуна изашло се опет на терен са 60 ђака нових пошто је 30 њих од старих одпало.

И ако је ове године већ требало да иде много лакше; ипак су остале исте тешкоће и неспремност за теренски рад. На боловање је и ове године опет изгубљено преко У, радних дана. Једино је ове године било доста олакшано инжењерима у обучавању јер је било доста ђака који су најнужније знали.

Резултат је ове године био овакав: тријангулисана је, полигонисана и детаљно снимљена површина преко 14000 ћа.