Српски технички лист

број 8

ПРЕМЕР КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

СТРАНА 167

Рад се на терену ове године морао завр- | шити већ око 10 Септембра.

Дакле за краће време снимљено је готово онолико исто колико и прошле године. Ове је године утрошено око 120000 дин.

Са оваким резултатом опет се дошло у Бео- | град ради цртања.

Опет из некаквих узрока рад у бироу одпочет је тек !7 Новебра, и то сад са самим ђацима из П године; но и они су само пре подне радили а после подне имали су предавања. Сем тога неки су и у војску отишли, а неки опет — како није било довољно кредита па нису могли редовно своју зараду да примају, — мо- | рали су да траже ма какву зараду на другој страни.

Има примера, како су по неки примили зараду тек после годину дана.

Ове је године ипак резултат рада испао у бироу већ бољи. Израчунате су тригонометриске и полигонометриске мреже већином. Детаљно снимање пренето је 5—6000 ћа.

Главна је добит била сад та, што су се баш они, који су снимали и упозвали са рачу-. нањем и пренашањом детаља.

Из овог. двогодишњег рада увидело се, да овакав рад неће дати повољан резултат, с тога је и наређено, да се на терену од онога, што се у будуће буде израђивало прво израчуна тригоном. и полигоном. мрежа а по могућству и детаљно снимање да пренесе бар писаљком. |

Сем тога да се поправи и рад од прошлих година колико је могуће.

Истина, да је то било наређено; али апсолутна је немогућност била ове то у 1893 год. свршити.

Па и поред свега тога ипак се је у том правцу пи одпочео рад на терену у 1893 год. у половини Маја. Тако ове године изашло је још 20 ђака | нових, а међутим од старих опст је отпало неколико и радило је свега до 150 ђака ове године. Са оволиким бројем ђака, од којих је већина већ била упућена у сам посао, требало је сад опет имати инструмената тахиметара. У овакој прилици, резултат се сад никако није могао мерити према броју персонала но према броју тахиметара. Ове године пак радило се до конца Августа. |

Ревултат је у овој години у опште испао на највеће задовољство. -

Снимљено је у све 4 дивизије преко 21000 ћа. Од овога је половина готово израчуната полигонисана и /, пренета још на терену и поправљен доста рад од 1899 год. а негде и од 1891 год.

Од прошлогодишњих радова поправљено је доста, у опште узев у, на картоне дефинитивно је пренета.

Са оваким резултатом вратили су се опет сви у Београд концем месеца, Октомбра, а око | Новембра одпочет је рад у биро-у.

Ове су пак год. радили у биро-у евршени ђаци по цео дан, и трећа година пре подне.

Па и ове године, као и сваке године, опет

| што није било новаца увек на време, многи су

отишли у војску, а неки опет нису долазили редовно, зато што су отишли да траже на другој страни срестава за живот, а било је прекида и по неколико дана из истог разлога.

Ето у главноме развој целог катастра код нас како је и под каквим су околностима и економским оскудицама и ових 15000 ћа чистихи поправљених израђени.

Вукли су се педовршени у Београд, после опет натраг, и тамо по оним сеоским напуштеним тезгама и капцима дућанским цртани.

Неможемо нити оћемо коме да пребацујомо за овакав поступак, али само то можемо рећи, да не само што нису надлежни хтели сами мало пажње да поклоне овом послу; но су са врло великом зебњом сваки корак његов пратили, и у опште сумњали у успех. Ово је пак од времена на врема врло много утицало на ове младе људе, тако да су губили сваку наду. Једино г, Милан Андоновић и покојни г. Љуба Николић својим великим заузимањем одклањаху са великим напором све те сметње.

Покојни господ. Љуба Николић члан пореоке управе због тога је можда и живот свој изгубио.

Почетком 1893 г. изађе у подрински округ као руковаоц те дивизије, пошто је тадашњи дивизијар био на осуству.

Како је пак у почетку било кишно време; то знајући шта то дневно кошта, јурио је и сам по цео дан око Иверка и Цер планине по блату пи киши. Од тога добије грозницу и некакав стомачни катар. Са тим.се болестима врати у Београд и 6 Септембра умре.

Ето под таким се околностима и неприлинама цео овај посао развијао. Сваки час биле ву неке сметње, које су долазиле час од равнодушности и оклевања, час опет услед самих наших унутрашњих неприлика,

Као што ве види из целог овог распореда рада или управо уређења, главна је мана била ова, што радови, који су се прве године на терену свршили нису могли бити пренети преко зиме, како би се идућег лета могле оне ситније

24»