Српски технички лист

29 Зе. "св зрачењем, непосредно, саопштава грејној површини, износи а зе. бд, Ту, = 8, 1 МА

где је зе зрачни коефицијенат, који показује, који се део од укупне топлотне множине ТТ (5 саопштава, непосредно зрачењем грејној површини.

Други део укупне топлоте, који се саопштава грејној површини посредно, т. ј. који се прво троши на загревање гасова што се процесом сагоревања развијају, па тек онда ови загрејани гасови одају своју топлоту грејној поиршини, износи онда,

(1—8 ) ба Та, 6.

Ако са () овначимо укупну множину гасова што после сагоревања у 1 сату одилазе са огњишта (а то су гасови из горива помешани хемијски или механички са ваздухом нужним за сагоревање дакле О=(1 +).

са 8 означимо специфичну тошлоту ове газне смеше, са | температуру ове смеше на огњишту, онда

8. 5. преставља такође множину топлотних јединица, коју садртже у себи гасови после сагоревања. Према томе, - „ дакле, мора бити 4 . (1—в6 ) Сл. о (+ == 5. ц. (0. Но сва ова топлотна множина, коју гасови по сагоревању у себи садрже им која се посредно пренаша на грејну површину, не предаје се грејној површини, већ Један део ове топлоте одилази у димњак и на поље; дакле је за котао изгубљен. Овај део топлоте што се губи, не сме имати нижу температуру од воде у Х котлу, да се ова не би разлађивала одавајући један део своје топлоте овим гасовима, ладнијим од себе. Ако -: температуру гасова при изласку из котла и уласку у димњак, када дакле не одају више топлоту котлу, У] но је носе са собом, означимо са ђ онда је 8. 6, (0) број топлотних јединица што одилазе у штету, не предав своју топлоту грејној површини. Огњиште дакле ставља укупној грејној површини на расположење ову множину топлоте у 1 сату с. сл, Ту == Зе, бл, Тл, б + (1—8• ) сл, Ту, (+ = Зе. Сл, 4 а + 8. 5. () топлотних јединица; ; а од тога одилави у димњак, ивгудљено за грејну површину. 8.“ 0): Остаје дакле да се укупној грејној површини фактички саопштава множина топлоте # Гл б 5 Зе, бд, Та, ап -Н 8. 5. 9 — 8: 12. 0 = 8, ба. Ке Сарин О +“ 1 г 2 – зе с ПТ, 6 + б—). с, Ћ, 6 (1— =) 1. Однос топлотна множина коју грејна површ. Фактички прима у се От, — гоплотна множ. која стоји на расположењу грејној површ. б–-) ___ "Зе, Сл, а + (1—8 ; ). Ол. Та. 6 ПИ аЕ ба. Лу, 6 ђ ПА не. а Ш

зове се степен ефекта грејне површине или степен њене шријемљивости и тај број показује, који део од укупне множине топлоте ел. Тт. (%, што стоји на расположењу грејној површини, прима ова у се Фактички и саопштава је води у котлу.

па