Српски технички лист

само ваља пре тога знати количину горива (ф што у 1 сату сагори на огњишту. Ова је пак количина (+

зависна од количине паре П што се у 1 сату мора да развије; зависна је од топлотне моћи Ту самог горива, од степена ефекта ложишта сл и степена пријемљивости грејне површине сг,та је зависност исказана у овој једначини

680. П = Ср, МЕ; (+ == Ст, Сл. Праг 5,

коју смо једначину извели (на стр. 28), с претпоставком, да је температура воде којом се котао налева 109 С. Из ње се налази

680. П 680. П Ор с ,

С! ==

У овој једначини познато је Ту, односно Т, ср ћемо мало доцније одредити; а количина паре По што се у 1! сату мора да произведе зависи од снаге, коју мора локомотива да произведе, одн. од пречника парног цилиндра, од степена пуњења, брзине парнога клипа и специфичне тежине паре (т.ј. од њеног напона, јер што је већи напон паре и пара је гушћа), и према томе се П налази као и код осталих парних ма шина, о чему ћу доциије говорити. Потпуности ради навешћу један емпирички образац од Кларка за израчунавање нужне количине паре П што се у 1 сату мора развити, да би машина добила захтевану снагу М коњских снага. Тај образац гласи:

ДЈ = 8е + ( “

и он нам показује колико се килограма паре Џ мора развити у | сату за сваку коњеску снагу јачине

Е машине. Равломак —— преставља нам степен пуњења парног цилиндра. 5

Кад је помоћу тога обрасца или на други начин одређено П, опда се из

680. 1 _ 680. П би ба Пра ова

налази нужна количина (у кгр. горива што се мора у 1 сату сагорети на огњишту, а кад је тако (+ нађено, онда се из

ЕЈ ( О ) налази нужна величина површине огњишта (О. Поједине димензије огњишта као и саму конструкцију огњишта и његових саставних делова изложићу у конструктивном делу.

() ==

Одредба величине грејне површине парног котла.

Грејна чввршина то је она површина, чија је једна страна у додиру са топлотом што се у ложишту развија а друга страна у додиру са водом, те примајући топлоту с једне стране пренаша је на воду и чини да ова испарава. Неки су делови грејне површине изложени директним топлотним врацима са огњишта и тај се део зове директна, непосредна, грејна површина, а други део прима топлоту развијену при сагоревању горива на огњишту тек посредно, посреством топлоте гасова, коју ови при процесу сагоревању развијају, и ови топли гасови ва путу своме од ложишта до димњаче долазе у додир са унутарњом површином грејних цеви, одају своју топлоту. а ове је онда пренашају и саопштавају води у котлу, те се ова претвара у пару : овај се део грејне површине због тога назива посредна, индиректна, грејна површина.

Ми смо нашли да

1. кгр. горива производи "|, топлотних јединица теоријски 1 , " | | Т = ба, Ту » ' ба „ произвешће даклебур ,

у ствари

" " »

И ова се множина топлоте (1 саопштава укупној грејној површини. Онај део ове топлотне множине, који