Српски технички лист

_ СТРАНА 14

Овоме су противна пескуства Салев-а (Француска), изузев оне делове пруге, по којима точкови често клизе, и утунелима. У опште се свестраним опитима доказало, да се елучајне повреде, усљед којих се шине морале изменити, у Француској и Аустрији најчешће појављују на шинама од меког челика, а тако исто и подужне пукотине и цепања.

Бојаван од прелома, која је природна предпоставка при употреби тврдог челика, првл је разлог што је већина жељезница одбацила употребу петог.

Опширна испитивања Сахев-а, Сопага-а и руског техничког удружења сузбила су донекле ову бојазан јер су утврдила, да шине од тврдог челика противетају ударима врло добро, чак и при знатним њутацијама температуре. У Русији се испрва условило, да се пепитивања јачине шина врше на температури од — 159, што је наравно нагнало радионице на употребу меког челика. Но код овако израђених шина приметило се рапидно пропадање усљед расцветавања главе. При тачном упоредном испитивању пропалих и неповређених шина исте серије нашло се, да су прве мекше од других, дакле да се тврдоћа и ломљивост не морају у исто време појављивати у једном и истом металу. Овим су поводом измењени услови за набавку шина, тражио се тврђи метал.

Односно хемијског састава нађено је: да издржљиве шине садрже више угљеника, више магнезије, много више силицијума и много мање фосфора, но пропале шине. У Шведској констатовано је, да у ладним пределима присуство фосфора у челику шкоди издржљивости шине и ла се већа тврдоћа мора да постигне већим процентом угљеника. Да је фосфор шкодљива примеса, доказано је посматрањем са више тругих страна. Заступник канадских жељезница. доказује на основу искустава, да угљеник може да се замени врло згодно извесним додатком силицијума.

На трећем конгресу остало је дакле и ово питање, о тврдоћи материјала и његовом хемијском саставу, отворено. Препоручено је прибпрање података, који би се имали поднети четвртом конгресу.

Овај је четврти конгрес заседавао августа 1892. 1 у Петрограду, седницама његовим присуствовао је и један представник српских државних жељезница. Известиоци

СПСТЕМ ПРЕНОСНИЦА БРОЈ 1

за питање о трошењу шина били су т.г. Брика и Бмешер (Франц. и Белт.).

Ови. су примили и израније уредили све прикупљене податке послате од 17 разних жељезничких управа, али су пред конгресом изјавили, да пм није било могуће доћи до дефинитивних решења по отвореним питањима,

јер су сва посматрања била сувише разнолика по вели-

чини саобраћаја и конструкцији дотичне пруге. Напоменули су као најважнија испитивања радове Соћата-а (Франц.), који долази — на основу опширних практичКИХ покушаја — до закључка, да је трошење шина сразмерно брзини и просечној тежини возова, кривинама пруге и угибању шина међу њеним подупирачима (код, нас РАТОВА у Француској често столице. ЈУ

Случајеви прелома шине расту са брзином, тонаем (тежином) возова, повијањем шина и опадањем температуре; пропорцијонални су другом степену броја возова који су прешли преко шине; најзад, предпоставља, тврд челик меком.

Код источне пи орлеанске жељезнице (Француска) тврђење Соћата-а, да број прелома расте са бројем возова, није потврђено.

Штокерт, држ. саветник аустријски саопштава резултате својих пспитивања (да је линија трошења елиштична и т. д. (која су нашим читаоцима у главном лозаната из моје раније расправе по овом питању (в. Техн. Лпет од 1891. год.). Долази до закључка да терет, који шину истроши лежи између 251 п 210 милијуна тони. Известиоци завртују тиме, да су за дефинитивно решење овог питања потребна даља испитивања и додају раније састављеном Формулару за купљење података још две тачке: да ли је пруга са једним или два колосека, и колика је дужина шина.

Конгрес најзад доноси закључак, да се препоручи

даља студија овог питања, а сви податци да се поднесу петом конгресу, који ће се обавити 1895. год. у Лондону.

Изношењем на јавност рада ова два жељезничка конгреса, продужио сам расправу овог питања, које сам покренуо у ранијим бројевима овог листа; на нашим је жељезничарима сад, да и они изнесу оно, што је до сад код пас рађено.

о јео. Пн Е СО УХт >

СИСТЕМ ПРЕНОСНИЦА—

ПОМОЋУ КОЈИХ МАТЕРИЈАЛ НОРМАЛНОГ КОЛОСЕКА МОЖЕ ИЋИ ПО УЗАНОМ КОЛОСЕКУ

„ОЈ

Сат у

ПРЕВЕО

ВЕЛ. ВУЛОВИЋ

ИНЖЕЊЕР

(СА СЛИКАМА НА

ЛАПРЕКДИЈЕ

листу 103)

ње

Тешкоће на које наплазимо при претоваривању робе са кола узана колосека у кола нормална колосека, упропашћивање робе — учиниле су, да су неке жељезнице у Немачкој тражиле начина да томе доскоче. И запста, већ од неколико година употребљују се у Виртемберткој п Саксонској тако зване преноснице-којима се у неко-

лико уклањају горње тешкоће. Систем ових преносница

паграђен је наградом „Уегет-а“ немачких жељезница у 8000 марака, за перијоду 1887—1892. Изгледа, да ће овај систем бити од велика интереса по све жељезнице узана колосека а нарочито за индустрпске малих дужина.

Гудаит, пнжењер — шеф у СћалеушШе-у, — студовао је овај систем преносница једном у друштву са пижењером Счаге-ом о трошку арденског департмана

| пто у Виртембершкој, где се преноснице употребљаваху

за пруге од 1:00 м. ширине. Другом приликом — о трошку државном у друштву са ппжењером Нефту-ом изаслаником арденског департмана — у Саксонској на трутама штрине 0:75 м.

(0 своме посматрању поднео је Јолих министру грађевина извештај, који је штампан у „ЛАитаев (ез

ротв ећ сћамззбев за Мај 1894. тод. Сматрајући да ће

макија аса Вече та ЈМ