Српски технички лист

само ваља пре тога знати количину горива ( што у 1 сату сагори на огњишту. Ова је пак количина (1 зависна од количине паре П што се у 1 сату мора да развије; зависна је од топлотне моћи Ту самог горива) од степена ефекта ложишта сл и степена пријемљивости грејне површине сг,та је зависност исказана у овој једначини |

680. ПЦ == Су. У: (+ = Су, Са. О с,

коју смо једначину извели (на стр. 28), с претпосгавком, да је температура воде којом се котао налева 109 (О. Из ње се налази

680. П _ 680. П Сп ба | ан а

(С ==

У овој једначини познато је Ту, односно 'Т; ср ћемо мало доцније одредити; а количина паре П што се у 1 сату мора да произведе зависи од снаге, коју мора локомотива да произведе, одн. од пречника парног цилиндра, од степена пуњења, брзине парнога клипа и специфичне тежине паре (т.ј. од њеног напона, јер што је већи напон паре и пара је гушћа), и према томе се П налази као и код осталих парних ма. шина, о чему ћу доциије говорити. Потпуности ради навешћу један омпирички образац од Кларка за израчунавање нужне количине паре По што се у 1 сату мора развити, да би машина добила захтевану снагу К коњских снага. Тај образац гласи:

ПЦ - ве у 5 Ела ( 5

и он нам показује колико се килограма паре Ц мора развити у 1 сату за сваку коњеку снагу јачине

Бе

машине. Разломак преставља нам степен пуњења парног цилиндра.

Кад је помоћу тога обрасца или на други начив одређено П, опда се из АЈ У 1 ; 90;

а 680. ПЦ 680. П

су бх Ту с. Т

налази нужна количина (у кгр. горива што се мора у 1 сату сагорети на огњишту, а кад је тако (+ нађено, онда се из

Вав:

, ( О ) нулази нужна величина површине огњишта (О. Поједине димензије огњишта као и саму конструкцију огњишта и његових саставних делова изложићу у конструктивном делу.

Одредба величине грејне површине парног нотла.

Грејна певршина то је она, површина, чија је једна страна у додиру са топлотом што се у ложишту развија а друга страна у додиру са водом, те примајући топлоту е једне стране пренаша је на воду и чини да ова испарава. Неки су делови грејне површине изложени директним топлотним зрацима са огњишта и тај се део вове директна, непосредна, грејна површина, а. други део прима топлоту развијену при сагоревању горива на огњишту тек посредно, посреством топлоте гасова, коју ови при процесу сагоревању развијају, и ови топли гасови на путу своме од ложишта, до димњаче долазе у додир са унутарњом површином грејних цеви, одају своју топлоту. а ове је онда премашају и саопштавају води у котлу, те се ова претвара у пару: овај се део грејне површине због тога назива посредна, индиректна грејна површина.

Ми смо нашли да

1, кгр. горива производи '|Ту топлотних јединица, теоријски 1, ' ћ Тео, Ту, , у етвари +, »„ произвешће дакле(р , “

" ».

И ова св множина топлоте (Г саопштава укупној грејној површини. Онај део ове топлотне множине, који