Српски технички лист

Ако сва ] означимо дужину пута грејних гасова од полазне до ивлазне тачке, дакле ставимо = , онда ће томе одговарати | у (температура грејних гасова при изласку из котла).

Кад те вредности заменимо, онда ће бити у о ЕЕ 1 о == + (6—). в +9 Х а пошто је #]1— Н=— укупној грејној површини котла, то ћемо заменом најзад имати

ЕЦ (5 | + (—).е 5. 0 "Ме % у . | 5 о . . . ћ)

И тако смо нашли температуру Т, грејних гасова при изласку из котла, која нам је потребна била ради

израчунавања вредности ст степена ефекта грејне површине. Кад се ова једначина одузме од једначине

6 = 5) онда се добија

у Па ве НЕ б—ђ = (—) ~ (6—). 80 (а одатле је опет

! ~ [5 : гр“ па Е

ЈЕ Би 1 Ц( =) Па – (1 — и

Ре рљии па Ана Заменив ово у последњем изразу за сер биће

; | Ји 1 = 1 ; ЕР К 1 1) У - (1—8%). (; И 4 ) (5-" он) Па 5

: (0) Пи = =8е - (1—86). (:—- =). г-е““ (8). (5)

• / · р 6 где је —=— грејна површина на квадр. мет. површине огњишта

—<-" гасна множина што долази на 1 кграм горива

0) количина горива у'кгр. што додави на 1 квадр м. огњишта, Из претпоследње једначине видимо да је сг за једно дато гориво једино зависно од размере пр ј: Од тога: колико се кграма горива троши на 1 квадр. мет. грејне површине. Остале количине : ве, +, 6, 8, Е, 7ег ва дато гориво познате су нам према ранијем. Из те једначине видимо да је сг веће што је ЗА веће,

да је дакле грејна површина већег ефекта, што се више горива сагори у јединици времена на 1 квадр. мет. грејне површине, Но е тим, из практичких разлога, не можемо далеко ићи, већ је практика одредила гра-

ницу за-_-. Јер што веће Пи ј. што више горива сагоримо на јединицу грејне површине,

тиме се и више топлоте развија у јединици времена, сагоревање је нагло, губитак топлоте већи, грејна површина је већма напрегнута и усљед наглог мењања температуре брже се квари. ( једне стране дакле са већим

-б" грејна би површина имала већи ефекат (ог веће), с друге стране пак усљед наглог сагоревања виш