Српски технички лист

ЗАРА

пе а сан аенма Пад псе јелиме ли мг аи ајва

У последњем изразу познате су нам све количине осем ф, (јер смо имали да је вс = 0,0, = 1178• за камени угаљ, а на исти се начин налази () и за остала горива). „Да бисмо дакле нашли вредност од ст, нужно је прво да одредимо ф, температуру грејних гасова при изласку из котла и уласку

у димњак. ;

Ова је температура очевидно зависна од почетне температуре +) грејних гасова и од пута, који ови имају да пређу (а то је дужина грејних цеви); од количине грејних гасова и њине специфичне топлоте, од величине грејне површине и њеног степена ефекта, и најзад од температуре воде у парном котлу; којој грејна површина саопштава примљену топлоту. — Грејна се површина састоји из непосредне грејне површине (то је унутарња површина дуварова ложишта) и посредне (то је унутарња површина грејних цеви). У једном пресеку вертикалном на осу цеви температура грејних гасова. није свуда иста, строго узев, али је разлика тако мала, да је можемо занемарити, Тако исто у пресеку ложапита, вертикалном на осу котла, температура није свуда иста, али је ову разлику тешко одмерити, а и она је незнатна, јер се гасно струје у ложишту мешају и тиме им се температура изједначује. Да не бисмо засебна посматрања чинили за непосредну а засебна за посредну грејну површину, ми ћемо непосредну грејну површину свести на посредну тиме, што ћемо замислити грејне цеви продужене унутра у ложиште дотле, док њина продужена укупна унутарња површина не буде равна унутарњој површини ложишта, и онда се све посматрање своди на то: шта бива у грејним цевима 2 а тиме ће се посао много упроститп,

Ради тога означимо са у температуру грејних гасова у остојању х од њине полазне тачке (а та је задњи крај грејних цеви); ј нека је обим пресечног круга грејне површине замислив је да је цилиндрична, дакле Е]х елементарна површина тога цилиндра; к нек нам значи број топлотних јединица, које у 1 сату продру у грејну површину а кроз 1 њен квадр, метар и при разлици од 19 између температуре грејне површине и температуре воде у котлу; ми можемо узети да је овај број к топлотних јединица директно сразмеран температурној разлици грејне површине и воде у котлу. Исто тако можемо узети да је температура воде у котлу свуда иста, што није сасвим тачно, али је ипак доста приближно, јер долевање котла не бива непрекидно већ периодички, у размацима, и ло мало, те се промена у температури воде у котлу, коју ивазове ова доливена количина воде, не опажа. Кад нам ко одговара 1 кв. м. грејне површине и темпера турној равлици од 1', онда ће површини #4Х и температурној разлици (у—-Е)0, где је | температуре воде у котлу, одговарати кб, |. (Х. (у—6) топлотних јединица што у 1 сату продиру кров грејну површину. Овај

број к. 1. ДХ. (7—) топлотних јединица мора бити раван броју топлотних јединица 8, (). ду које се налазе

у () кграма грејних гасова, чија је специфична топлота а температура на дотичном месту у, мора дакле“

постојати однос

8. 09. Ду = — к. Е4х (у —),

где знак „ —“ с десне стране једначине долази е тога, што већем ф (већој даљини грејних гасова од њине полавне тачке) одговара нижа температура у (јер што се гасови већма одмичу од своје полазне тачке све им је топлота нижа усљд одавања своје топлоте грејној површини на целом путу од полазне тачке па да изласка из грејних цеви). Из те једначине сљедује

ду На += ТА Мат уран та ја и пнтегралењем се одатле добија, (у—) 5. 0) ЧЕ Ј таи Тог. паћ. (у—) — а Зе Ал ем аи „) 8: ва х = о (полазна тачка грејних гасова, гасови још у ложишту)

јесте у — +, (температура гасова у ложишту, непосредно над огњиштем). Заменом тих вредности добија, се

С То втоа и (баве еп та а аи пак)

Кад се ова једначина одузме од горње једначине добиће се

УУ у КЕ. | а)... „108. паб = а аи 1 КЕ МЕ у—%=(ц—е.е »9 или најзад ЕЈЕ -

ОГ тик =