Српски технички лист

БРОЈ 3 УПУТ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗГРАДА СТРАНА 51

потпатоснице које леже на озидацим стубићима, онда у висини доње ивице потпатосница.

Ако је за темеље употребљен ломљен камен или облутак, треба исти завршити са две подлоге пљошто положених цигаља, које су положене у малтеру од креча и цемента (уеМапсете Сетеп оте), па тек преко ових положити слој асфалта за пзолисање.

в.) Подрумске,обимне зидове треба сачувати од продирања влате са стране, помоћу вертикалних ваздушних канала које полазе 0д асфалтеког слоја за изолисање па до површине терена.

Овим каналима даје се чиста штрина 4 Лозон ом И ако су обимни зидови циглом

РА

Р=>

зидани, треба канале на спољ- И Е ДА ној страни зида тако извести, И

да они према земљишту завршују зид са јачином половине цигле ито у малтеру од креча и цемента. Да би канал остао неоптерећен његова. унутарња површина треба да лежи у истој равни са спољном површином зида у приземљу. (види ба ли а.)

Јачина од пола цигле није довољна ако се укаже опасност од долазеће (понируће) воде, која се слива из горњих слојева у близини зграде. У овом случају треба завршни зид ваздушног канала извести у јачини једне цигле, а пред исти треба насути слој

|| ДЈ И)

А И

ИДИ 10700 УУ

масне глине, најмање 15 см. 10 50 5 дебљине. За одвођење долазеће + "

воде са стране треба положити дренажу од цеви у даљини 1 до 2 м. испред зграде. (види сл. 8. и 4.).

Ако су подрумски зидови озидани ломљеним каменом или облутком, онда треба ваздушне канале на унутарњој страни зида извести, на начин који је горе већ поменут.

Ако се подрумски зид налази поред саме суседне границе, онда у сваком случају треба ваздушне канале извести на унутарњој страни зида. (види сл. 5.).

Завршни зид ваздушног канала треба везачима са подрумским зидом спојити.

Спољну површину подрумских зидова у колико они испод површине терена леже, не треба малтерисали, него само спојнице глатко извући а за тим пошто се зид довољно исуши треба га два пута врелим катраном премазати. Да би се исушивање подрумских зидова ускорило непрестаним проветравањем, треба ваздушни канали да стоје с једне стране у вези са подрумским просторијама

п Тр 1 ==

у 20 ХАТ

7777] ИЛА ДРИНИ ИУ И 74)

помоћу отвора близу патоса а с друге пак са спољним ваздухом кроз отворе који се налазе на потрбушини подрумских прозора.

Отворе на каналу сједне и друге стране треба металним решеткама затворити.

г.) Подрумеки патос треба да лежи најмање 30 см. над највећом подземном водом. Стање подземне воде треба најбрижљивије одредити.

д.) У прозорским парапетима као по у свима обим-

У А РРА РРА 2 НЕР У ЕА РРА

ДР, а з УРА 772 ДЕР АРА АЕ РА А А ИН УРРРРИИ | ЕР А А РА РРА а

2227

РЈ

РА И РА А РА А УРА

2 РИВЕР ИМ

ДЕА Р ДАОУЊАНЛОА НОПТАСТРЕТЕ У А У А

РА ММИ ОЉА А А 1 22

2 РРА БИ 7 22

224 ЊЕ 222, 1 2

А 22227. АЊА

РА

1 2 з А

МЕРИЛО 1:50 ! (Са. 1» п 2.).

ним зидовима од 1, цигле јачине и то оних простора који се загревају, треба извести вертикалне ваздушне канале од 4—5 см. ширине и везачима их довољно осигурати. Кроз стубове проворске ако су мале ширине, не треба канале изводити.

(ве канале у обимним зидовима треба поставити на спољној страни, да би греде тавањаче имале сигуран ослонац.

ђ.) Почетке лукова и сводова треба одмах при извођењу спратних зидова у вези са овима испустити у хоризонталним пологама у колико је то потребно а при употреби малтера од креча и цемента. Ово важи не само за полукружне и крстате него иза плитке и сегментске сводове (види сл. 8. на стр. 52.).

Да би се постигла сигурна веза између чеоних зидова и свода, треба на додирној површини зида за сводом оставити жљебове, помоћу којих ће се ова веза постићи.

Пи