Српски технички лист

СРШСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА УРЕДНИК МИЛАМ Ј. АНДОМОВИ"Ћ, ПРОФЕСОР ВЕЛ. ШКОЛЕ

ГОДИНА УЛ.

СОВЕСКА 3

БАРЕ И.

ЦРКВА БА НОВОМЕ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ ЗАДУНЕБВИНА СТАНОЈЛА И ДРАГИЊЕ ПЕТРОВИЋА

ПОСВЕЋЕНА ОВЕТОМ ОДУ НИКОЛАЈУ 9, маја 1898, год,

од

СВЕТОЗАРА ИВАЧКОВИЋА

АРХИТЕКТЕ

(СА СЛИКАМА НА ЛИСТОВИМА: 105., 106., 107. и 108.)

ер Е

Према новом санитетском закону општина је београдска основала ван града „ново гробље“ које се у прописаној даљини налази источно од њега. При том оснивању одређено беше и згодно место за дркву на средини гробља у виду круга, на самој раскрсници главних путева. (гледај слику на листу 108.). Зидање ове цркве било би можда још и данас на дневном реду, да пије Маја месеца 1889. год. умро уважени стари државник српски, пензионисани члан државног савета, тосподин Станојло Петровић, који свеколико своје имање остави својој супрузи госпођи Лрагињи.

Госпођа Драгиња након недељу дана после смрти. свога мужа, и незнајући за садржину тестамента, решила се да њеном незаборављеном мужу подигне надгробну цркву, и то на сред новога гробља, да му тиме ода видљиву пошту своју.

Општина београдска прими оберучке њен предлог и дозволи грађење цркве на средини гробља по плану, који је израдио писац ових редака.

Старање око извршења ове цркве би поверено једноме одбору, и одмах је се за тим приступило зидању

месеца. Јуна 1890. год. а са свим је довршена Маја ме- |

сеца 1898. год. када је и освећена. Ова црква намењена да чува последње остатке својих оснивалаца има у своме подземљу гробницу, те по

ј

а

томе долази у ред „надгробних цркава“. — Њен оснивалац желећи да она уједно служи најближој околини и као богомоља, изазвало је потребу да црква добије над нартексом емпору, као место за певачки збор; она је пројектована у византиском стилу као строго централна у облику грчког крста са четири стуба у средини, на којима почива труло (Гледај основу цркве на листу број 108.).

Обим основе састављен је из три концентрична квадрата. Први је унутрашњи и најмањи, обележен са четири главна стуба над којима се подиже кубе; средњи је већи, који обухвата повећање цркве за величину гамада и који представља величину строго централне четиристубне цркве, на основи правилног византиског крста; трећи је спољни и највећи са исеченим квадратним деловима на рогљевима, усљед чега основа добија облик гамадаст.

На источној страни повећаног црквеног дела налази се олтар, а на свима трима продуженим деловима по једна апсида. Главна апсида налази се на главној осовини, а десно и лево од ове, по једна мања апсида за проскомидију и ђаконик. У другој половини источног крака долази место за обред, а у проширењима северног и јужног крака на источној страни, дакле у осовини солеје, дошле су иза гамада певнице; у проширењима са

6

|

р“