Српски технички лист

СТРАНА 42 ЦРЕВА НА НОВОМЕ западне стране и то уз северни крак, одређено је место за црквеног тутора, а уз јужни крак стављен је велики орман са црквеним одеждама. Лево од нартекса налаз се степенице за емпору а десно за гробницу. Као место за верне, остаје северни јужни и западни крак са средином испод кубета и двема гамадама на западној страни.

Црква је засведена, и сводови појединих група стављени су у разне висиве тако, да се пењу ка средини цркве, складно њиховим статичким функцијама, п тиме увеличавају лепоту њене унутрашњости, па као што се сводови у унутрашњости пењу степенасто у вис према средини цркве, исто тако и споља на цркви долазе и кровови појединих група, којима су они прилагођени. Кровови свих трију апсида самостално су изведени и приљубљени на зачелне зидове, као што су и њихни сводови.

Крововима су ва цркви изражени споља у хоризонталном положају разни облици крстова, на којима је црква заснована и њен склоп изведен, тако да се на најнижем крову види византиски и гамадни додатци, ва средњем, византиски са продужним краковима а на највишем чисто грчки крст, и у овоме постепеном издизању кровова лежи и сама драж и спољна лепота византиских цркава. (Гледај слику на листу 105.).

За темеље ове грађевине употребљен је тврд ломљен камен са карабурме; гробница и сокл зидани су мешовито истим ломљеним каменом и опеком, док је за остале зидове и сводове употребљена само опека. За зидање употребљен је обичан малтер, којим је црква изнутра олепљена, при чему је за горњи слој узет ситан просејан песак. Споља је црква обложена финим керамитним плочицама, налик на опеке, у две боје, од којих су већи слојеви — 5 редова — отворене, а мањи — 2 реда, затворене црвене боје. — Прозорни оквири и атуле су од теракоте, која је пластично украшена. Око цркве има плочњак од керамита, нарочито рађен за ову цркву, као што су и сви остали украси њени.

Стубови, који носе кубе израђени су од љутог и углачавог топчидерског кречњака, чија су стабла 3,05 м. висока а изведена су из једног комада (први монолити у Србији ових мера и од српског камена). Од истог камена израђена је света трпеза — абатон, — умиваоница, стоне плоче у проскомидији и ђаконику, крстионик камен у женској цркви обе надписне плоче у северном и јужном краку цркве и плоче подножнице у виду степена испод иконостаса; сви су ови делови глачани. Од таквог али неуглачаног камена изведени су ови делови: облога, сокла споља у три реда, степени пред улазом са плочама за одморњачу и прагови свију врата, даље вратници (первави) и вратник малих врата у нартексу, крстови на крововима са њиховим подлогама и сливаче (проворскипрагови) у свима малим прозорима.

Главни је портал израђен од љутог сивог кречњака са бањичког брда, који је углачан, као и надписна плоча, над црквеним вратима.

За осталу каменарију узет је бели барајевски тврди камен и то: за оба велика прозора, ружу на прочељу,

ТРОБЉУ У ББОГРАДУ БРОЈ 8 первазе и вратник стаклених врата, таваницу нартекса, обе завојасте степенице и наслоњак на емпори.

Кровна грађа срезана је од чамовине; за покривање крова као и за олуке и одводне цеви употребљен је гвоздени поцинковани лим.

Под у пркви израђен је од венецианског тераца мозаика — који је према црквеном распореду у поља подељен. Терацо покрива камене плоче над ходником гробнице, које служе за спуштање сандука, то тако се то место у самој цркви п не види.

Од дрвета једино су изведена крила на главними споредним вратима у нартексу, и то од растовине ; дрво је остало у природној боји, само је натопљено врелим уљем и превучено провидним лаком.

Гвожђе је употребљено за врата на ходнику гробнице, као и за маде прозоре п одељке на великим прозорима. Ово је гвожђе добило премаз од масне сиве боје а делови окова на великим вратима, који су такођер од гвожђа, изведени, али украсно израђени, позлаћени су, а исти такви делови на мањим вратима, премазани су масном затасито-сивом бојом. КЊључаонице и какве су од месинга.

Крст са јабуком и ногом њеном на кубету, јесу од бакреног лима израђени, намештени на гвозденом костуру, и позлаћени су златом у ватри.

На цркви је намештен громобран и изведен је као „симетричан“ по системи професора К. Ценгера из Прага, за чије је намештање добављен нарочити монтер.

Интересантно је изнети да се види како стоји површина чистог црквеног простора према површини зида, тако целокупна површина цркве износи 128,05 кв. мет., површина зидова 98,18 а површина чистог простора 89,92 кв. мет. дакле за 2,86 пута више но што је површина зидова. Од чистог простора долази на места за народ 46,98 кв. м. што чини, рачунајући по 8 човека на 1 кв. м. да може у цркви стати 140 људи.

Кад се површина основе у приземљу помножи са, висином, од пљосњака па до горње ивице венца, онда црква има 1143 куб. мет.

На зидање цркве, без иконостаса и намештаја, утрошено је 53.760 динара, што чини по 1 кв, м. 420 дин. а на 1 куб. м. долази 47 динара.

Црква је изнутра украшена и снабдевена је иконостасом и намештајем. Украси су изведени у византиском стилу према нацртима и упутствима, архитектовим а и мотивима свете Софије у Цариграду, као првобитном извору овога стила. (Гледај слику унутрашњости цркве на листу 106.).

Зидови су обојадисани у виду оплате разног мрамора а сводови и венци (атуле) украшени су разним и контрастним бојама; њихова су поља измалана, појединим или групама светаца у сировом малтеру — а! ћгезсо.

Катедра у горњем месту, — у синтроносу олтарне апсиде, столови, певнице и т. п. изведени су од чамовине и обојадисани мрком бојом а местимице и позлаћени.

Иконостас је начињен од чамовине, само су даске од липовине на којима је затегнуто платно са насликаним

свецима. Он је хармонично пољима подељен у три групе