Српски технички лист

СТРАНА 78

пробију у размаку од 60 до 60 см. и добро се обмота око ексера — клина, који је за неколико полога ниже у венцу добро утврђен. Преко ушке односно кукице залеме се лимане капице којима се затворе рупе на лиму. Овај начин утврђивања лима на главном венцу, може се употребити само онда, кад је венац цигљом озидан.

Образац В преставља лежећи олук са облогом на предњој страни. Најнижи део узенгије лежи непосредно на главном венцу, док међутим гвожђа, која су изнад узенгија намештена, утврђена су у разним висинама, према паду олука. Да би се олук ради извођења оправака или ради надгледања могао обилазити бев икаквог квара, треба олучно дно положити на неколико уских дасака, које су притврђене за гвожђа преко узенгија. Даске треба узети по могућству што уже, како би се предупредило извијање.

1 | УЛ

74

с А

~

10 50 10 20 30 4

==

0

УПУТ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗГРАДА

=

БРОЈ 4

леми узано парче лима (4), које се може слободно кретали у ушици (е), која је налемљена на главном венцу.

Образац (О представља „олук за стрме кровове са предњом облогом (атиком) од таласастог лима. Одлучна су гвожђа укрућена савијањем доњег крака на предњој страни, усљед чега је непотребна веза предње ивице олука са кровном дашчаном облогом. У подесним приликама могу олучна гвожђа бити архитектонски израђена.

Олучно дно треба и овде да лежи на узаним даскама, које су завртњима притврђене за парчад дебљих дасака.

Утврђивање атике постигнуто је кукицама, (копчама) које су заковницама притврђене за олучно гвожђе и ушицама које сујзалемљене за таласасти лим.

За утврђивање предњег краја лиманог покривача

50 60 10 80 90 100

меомлпт 4' 45

4 5 0 “, с -+0 ст 10 20 30 248 МЕРИЛО 1,5 Образац А.

Пошто се на крововима узетог нагиба код овог обрасца дешава нагомилавање снега, то треба, наместити снегобране у одговарајућем одстојању од стреје.

Главни венац код овог обрасца покривен је“ са шкриљцем на свом предњем делу а на задњем са црепом у две пологе, преко којих је намештен цинкани лим.

Утврђивање горњег краја лимане облоге (атике) бива помоћу упуштених клинова (с), при чему се у лиму морају начинити дугуљасте рупе да би се омогућило кретање цинка. Веза доњег краја атике са покривачем главног венца постизава се тиме, што се на атици на-

са главним венцем, употребљена је у овом случају кукица (копча) (1) од поцинкованог гвозденог лима, која, је за венац сигурно утврђена помоћу јаког клинастог комада олова (с); утврђивање ових кукица бива на. одстојањима највише од 60 до 60 см. Врх ове кукице, који је на ниже оборен, улази у жљеб лиманог покривача, те тако је он са венцем чврсто везан. Овај начин утврђивања употребљује се само онда кад је горњи део венца начињен од тесаника.

Образац 1) преставља олук, који је такође подесан за стрме кровове. Гвоздена узенгија, која доњим делом належе на главни венац, везана је по врху са кровном

а паљена то о шватоаи "та

Ба а ас поло ок ___.._

аса