Српски технички лист

СТРАНА 82

ОДРЕЂИВАЊЕ МАКСИМАЛНИХ МОМЕНАТА САВИЈАЊА ГРЕДЕ

БРОЈ 4

ОДРЕЂИВАЊЕ МАКСИМАЛНИХ МОМЕНАТА САВИЈАЊА ГРЕДЕ,

КОЈА ЛЕЖИ НА

ДВА ПОДУПИРАЧА, А ЗА РАЗНЕ ПРЕСЕКЕ,

ВЕЛ. ВУЛОВИЋА

ЕНЖЕЊЕРА ДИРЕКЦИЈЕ

—————

Одређивање максималних момената савијања греде

— за разне пресеке, кад на њу дејствује систем покрет-'

них сила, може се извршити на доста разних начина. Много је научника радило на томе, да се нађе лак и подесан начин за прорачунавање тих момената. Ватте је 1886. поставио Формулу за прорачунавање момента максималног, који даје један систем покретних сила. ТГејотћ их је разрадио на врло интересан начин у своме делу „гвоздени мостови у години 1876. — За тим Рејдефтеат у Аппајев Чез ропћза еб сћацазбев године 18809.; Маттгсе Геру у својој графо-статици; Млсће! еђ (тавеопдпоџе у Кеуце Сбпсбтаје аез сћетиз де јег год. 1892. и ТД.

Познато, да се ради одређивања максималног момента свих сила претпоставља да се систем сила креће по греди АВ тако, да непрестано остаје између подуппрача А и В. Означимо са:

Ст... тежиште свих еила Р,, Р; БР, н Р; 9... стално остојање силе Р, од тежишта (С; фу да, ба. остојања силе Р, од Р,, Р, пР,. Ова су остојања, према узетом систему сила, стална. Х... променљиво остојање силе Р, од подупирача А. 4 резултанту сила Р,, Р,, Р,, Р;. Дакле 0 = 2" Р.

Реакција у ослонцу А добија се, као што је познато када се узме моменат свих сила на тачку В. — Дакле, ако је означимо са Х пимаћемо:

Ен ој а ај

Моменат савијања за нападну тачку силе Р, при кретању система сила изражен је једначином :

Наиззе ећ Омта су такође у њиховој графо-статици изложили начине за одређивање максималних момената савијања; а у Алппајез Чез ропћа еј сћацазбез год. 1898. свеска за Децембар штампали су свој рад под горњим насловом у коме су изложили два начина. Ова два начина одређивања изгледају нам као најподеснија због простоте и брзог рада, те их у преводу саопштавамо читаоцима „Техничког Листа“.

Први начин. “

Греда АВ подупрта је на два краја дужине !. На њу дејствује систем покретних сила нпр. Р,; Р,, Р,и Р,. (Слика 1.).

М, = Хе = а (6—%— 2).

Р ! + Ова нам једначина каже, да је то један део пара(аз а М КД боле жанра ] .— Максимални моменат одговара - —

2 = 0, а то ће рећи за:

да ту је вредност 2-а моменат савијања за нападну тачку силе Р,: ) (4— 9): Мак Р, ! 2

Ако се дакле удеси тако, да се тежиште (6' поклапа са осом која пролази кроз средину дужине греде,

у и ако ставимо 2'= Ру (слика 2.) максимум 2 р, биће 4

онда када сила Р, буде дејствовала у тачци %,. Када је пак сила Р, при кретању своме дошла на ослонац 4 тј. за # == 0 онда је Му = 0. Линија, која, 4