Српски технички лист
СТРАНА 42. •
Прво, господо, што имам да напоменем то је, да ми не треба наше одговоре да наперимо једино на председника и Општински Одбор, већ и на неколико наших колега, који су тада седели у Одбору. када је се донела она срамна одлука: да се преко изјаве Инжењерског Удружења са преврењем пређе на дневни рад.
То су били три човека, који су на жалост п чланови Инжењерског Удружења и опи су ћутке примили онаку Општинеку резулуцију, значи, да су са њом солидарни. С тога по мом мишљењу они су били једини саветодавци и били су главни узрок, те је Општински Одбор са својим председником могао онакву одлуку донети.
Сад да пређемо на детаље ове ствари.
Гог. Линдлеј и Чоке, прегледали су наше пројекте о канализацији, кеу и антрпотима које је израдило грађевинско одељење, и по несрећи и оно мало почасти што су одали томе пројекту, пало је у незаслужене руке. Они су непрестано помињали пројекат г. Мареша, и као што се сећате онога њиховог предавања, они су наводили, да је овоме пројекту био глава тај г. Мареш; али мени се чини, ако ћу се згодно изразити, да је тај Мареш био реп а не глава у томе послу, јер сва хвала, које би било, припада српским инжењерима, а никоме другоме.
Сада су г.г.Чоке и Линдлеј написали такав уговор са Општином, — чији сам нацрт.ја донео и који могу Инжењерском Удружењу, ако треба прочитати, да се ја чудим, како су могли ти образовани људи, тако смели, управо дрски бити, да такав уговор закључе. Тим уговором Општина је везана од главе до пете, а они су себи оставили одрешене руке, да раде како хоће. Општина не зна шта од њих тражи, нити зна шта ће од њих добити за своје паре, но једино зна да за тај њихов рад треба да плати 225 000 динара, а какав ће јој план они дати, то она ништа не зна. Кад је било већање о томе, г. Драгиша Милутиновић и ја, били смо једини који смо устали против тога, и тражили, да се распише правилан конкурс за ове пројекте, онако како се то ради у целом образованом свету. Ну Општински Одбор не само да није хтео да прими овај наш искрени савет, но су се поједини господа одборници, и стручни и нестручни, са свим неделикатно изражавали о целом српском инжењерском кору, наводећи између осталог, да међ српским инжењерима нема ни једног, који би био у стању, да процени пројекте, који би се можда добили; да. се српским инжењерима не могу поверити никакви важнији радови ит. д.
ја сам тада пред Одбором протестовао противу таквих говора, наводећи г.г. колегама у Одбору Општинском, да они нису позвани да дају свој суд о целом инжвњерском кору и да према оваком понашању Одбора нема смисла ни звати српске инжењере у Одбор, кад Одбор има такво мишљење о инжењерском кору.
Поплашен од претрпљеног Фијаска, Општински Одбор дао је на завршетку претреса уговора са гг. Чокеом и Линдлејом доказ, да заиста пе зна шта ће и како ће шта добити од њих. |
Г.г. Чоке и Линдлеј узели су на се, да израде план за канализацију ике и Општински Одбор био је толико добар и љубазан према њима, да их чак пита за које време они могу тај пројекат израдити, а међу тим знате да је за ту израду било прописано време од 3 месеца, за које се време тврдило да само српски инжењери не могу израдити, а други да могу. Међу тим, из нацрта уго-
РАД УДРУЖЕЊА
БРОЈ 8 и 4.
вора закљученог између Општине и поменуте двојице странаца, као што сам напоменуо, ови страни експерти задржали су себи право да овај план израде за пет година и то само генерално, а детаљи тога плана остају у њиховим одрешеним рукама кад хоће и кад стигну да их израде. Таквим поступком Општина је отворила широм врата многим злоупотребама при грађењу овога плана.
Дакле против оваквога рада Општинског г. Милутиновић и ја усталп осмо и доказивали, да је он штетан и убитачан по Општинске интересе, али остала господа, стручњаци и нестручњаци, говорили су за такав рад разлозима, који су у очима нестручног света изгледали озбиљни, а у ствари су само бомбасти, неосновани и срачуњени само на то, да осигурају победу.
6 тога наша резолуција, не би требало да се односи само на председника Општине и његов Одбор, већ и на поменуте стручњаке, који су се недостојно понашали према Инжењерском Удружењу и били повод онакве жалосне и срамне Општинске резолуције.
Председник. — Пре него што дам реч јављеним говорницима, хоћу да кажем да и ја мислим као г. Стефановић, да ту господу наше колеге, треба поставити на њихово место, на место које су својим радом заслужили, да пеможемо дакле ћутке прећи преко њиховог понашања као инжењера, према Инжењерском Удружењу.
Напоменућу још и то, да у Одбору Општинском није свакад владало овакво мишљење о српским инжењерима, као данас. На свима техничким питањима, а нарочито на водоводу Београдском, који се г. Богићевићу не допада, радили су у своје време српски инжењери, од којих су неки били чланови Одбора Општинског, као ја, г. Главинић и други, а неки као г. Стаменковић, ма да нису у Одбору били, ипак су са највећим пожртвовањем на Општинским пословима радили. У то доба имао је прилике свак, па и ондашњи Одбор, уверити се, са колико знања, воље и пожртвовања могу српски инжењери да раде, а ресултат тога рада не може се извитоперити, па ни признање неће изостати, чим озбиљнији и способнији људи буду на местима одакле се такав рад има ценити. Пошто се у оно време излазило са озбиљним радом и са стварним и исцрпним извештајима, Општински Одбор је сваки предлог од стране стручњака прихватао најусрдније, и тада се име српског инжењера помињало вазда са највећим поштовањем. Све се то изменило, од како су на место озбиљних радника, прихватили Општинске послове технички мародерпи — да их тако назовем. Од то доба почињеи Београдска Општина багателисати српске инжењере, а без сумње налази зато разлога у раду и способности оних инжењера, са којима она данас ради и које она за меродавне сматра. Такво криво мишљење мора се дакле
исправити.,
Јовановић. К. — Ја сам хтео само ово да напоменем, олносно говора г. Стефановића, да је он овде уплео са свим другу ствар.
ЏПредложени одговори, то су одговори не само г. председнику Општинском већ и самом Одбору његовом у коме се налазе и поменута три члана нашега Удружења.
Што се пак ова резолуција мора да напери највише против самог председника. г. Богићевића, то је ваљда за то, што је он, у своме одговору, који је читао у Одбору Општинском, представио ствар онако, како у самој ствари не постоји, и што је он тако рећи, поред тога што је напао на нас, учинио још једну кривицу, завео је и Одбор. Целокупни Одбор може да има