Српски технички лист

СТРАНА (9 ИЈЗЊА УЈЕ а љеног камена, а, изузетно, и ломљеним каменом у малтеру.

На местима где се друм спуштао доле у долину реке, тако да су ножице насипа при већој води могле бити квашене, израђено је осигурање у облику трпанца, на који се ослањала калдрма у суво, која је извршена до на извесну висину, према приликама и материјалу који је стајао на расположењу.

Вештачке грађевине.

Потпорнм зидови у суво.

Потпорни зидови од ломљеног камена у суво, имали су обично у круни !,00т ширине, па су добијали унутарњи нагиб 1,6: 5 а спољњи нагиб 2:5, тако да се зид за сваки метар висине ширио за 0,08 т,

Потпорни зидови у малтеру, пошто немају никакав притисак да издржавају, грађени су обично одвесно, са унутарње стране, а с поља са нагибом 'од 1:6.

Пропусти.

'· Пропуста је било 20; најужи је отвор 0,80, а највећи 2,50 гл.

Пропусти нису сви грађени по једном и истом типу, у толико, што их је било са крилима паралелним са осовином, а и таквих где су она управна на осовину друма.

Већина пропуста засвођена је и само тамо где није било довољно висине испод круне,

Вративши се у отаџбину срећан сам, што ми се указала прилика, да продужим радити на струци, која, улази готово у све гране технике, а да би се могао и даље учити — „човек се учи док је жив“ — и сам што год привредити, ступио сам у Ваше коло.

Можда Вас овим слабо иитересујем. Ја овако не бих смео говорити у каквој укрућеној Академији, али у другарском, интимном Удружењу нашем, сматрам, да сваки нови члан, треба да се представи својим друговима искреним, кратким сигмешшп унае.

Господо и другови!

Разгранатост струка једва допушта свакоме ко се једном таковом бави, да с успехом прати напредовање струке и да на њој по што год и сам уради. Све сам савладати није могуће ни изванредно ђенијалнима. Такав је ђеније био Њутн; па ни он није смео изнети пред научни свет своје петнаесто - годишње радове о истоветности теже са општом гравитацијом пре него што је чуо на једном учењачком скупу о најновијим (тадањим) ресултатима мерења меридијанског степена, који се (ресултати) боље сложише са његовим рачунима. Отуд потреба да у удружењима, као што је наше, поједини чланови износе из својих струка оно, што је ново и интересно, не само у гласилу удружења, него им у седницама удружења, да би се о томе повела дискусија, да би се измењале и допуниле мисли, исправиле евентуалне грешке а можда и гледишта. У том циљу

ИПРАКСЕ БРОЈ б И 6

употребљене су плоче. Ово је био већином слупај тамо, где је пропусте ваљамо поставити на местима, на којима је друм лежао пола у усеку пола у насипу.

Пропусти су грађени каменом кречњаком који се налазио подобан за грађење у усецима, а највише из мајдана који је лежао на 600 пт више долине реке Грзе, на страни првог километра. |

Теван камен био је већином црвени пешчар, "који се веома лако израђивао, исти камен налазио се у мајдану на 8 кит далеко од друма.

Овога камена било је у свима па и највећим димензијама, те са те стране није било никаквих тешкоћа, осим преноса.

Пут који води мајдану "веома је рђав и само је био приступачан за еластична, неокована кола тамошњих сељака.

Мостовц.

Моста, је било свега два.

Један од камена засвођен са једним отвором од !5,00т: ширине, којим се прелази преко реке Грзе на Јт. 145; а други је од дрвета, са зиданим обалним стубовима и два дрвена јарма. Овај мост има 24,00 чистог отвора, а постављен је Кт 2,50 преко Грзе, где друм прелази из долине реке Грзе у долину Честобродице.

За ове мостове потребан ломљен камен узет је из усека, али сав тесани камен је црвени пешчар. њесенннннвашатевне мане иеслининивите капи ониаиивенитени исте шала иивеинупинанитетаанцит репе ликишсеееиза ока: желим и ја да радим у нашем удружењу, као осредњи представник Електротехнике. Стараћу се, да износим пред Вас новине из ове гране техничких наука и да може бити побудим и кога од Вас, да ми у томе послу помогне, да оде и даље у ближем упознавању са применама електрике и да их и сам уводи у њу у теорији и практици. —

Ја ћу вечерас у то име да покушам, скренути Вашу пажњу на неколико примена електричке енергије, из којих би био рад, да увидите како је електрика позвана, да чини реалне услуге у свима гранама технике, ошштем добру и култури.

Није потребно да у потврду овога наводим у овом друштву успехе и незамењивост Телеграфије и Телефоније, ни надмоћност електричног осветљења над осталим начинима осветљавања, ни потискивање парно - механичких, коњских и других трамваја електричким трамвајима. Него ћу само да споменем друге такође веома важне примене електрике, које су познате само у културнијим земљама. —

Општи процес електричке индустрије био би овај: Хватање природних снага као водопада, ветрова, сунчеве топлоте, плиме и осеке, сагоревање горива поглавито угља; за тим претварање отуд добивене енергије у електричку енергију, преношење ове у средишта индустрије и људског живља, најпосле поновно претва-

рање исте у светлост и топлоту, у хемијску енергију и

а 55 а ма сиви њи