Српски технички лист

БРОЈ би 6 РАДОВИ МИНИСТАРСВА ГРАЂЕВИНА СТРАНА 79 Природа земљишта. 3. Трошне стене 1 138,22 пп" - | а (ЕВЕ ЕУ З Земљиште је било жута и црвена иловача,| = Помпактне стене 13 5%6,92 т

која се већином добро одржала.

Само на два места показало се да је потребна дренажа, како би се земљиште, овлажено иу кретању, задржало.

Већи део друма пролази кроз кречњак. Исти је веома трошан, дроби се под слабим ударцима | и услед тога већином се није могао ни тесати.

Равдробљеног камена било је у великој количини, од њега су начињени многи насипи и са њиме је извршено и сво пошљунчавање друма; поједине каменице биле су већином тако ситне, да их није требало туцати..

Галерија.

Прелазећи реку Грзу код Кт 146 долази се пред једну скоро одвесно стојећу, широку али танку стену, од преко 20 т висине која се није никако могла обићи; она је пробијена и тако је на овом друму извршена и једна галерија од Тот дужине. Ова стена била је довољно чврста, тако да'се никакво изиђивање или подзиђивање за галерију није морало предузети.

Количина рада.

На овоме друму било је: |. Копања у обичној тврдој

земљи 4 059,19 па" 2. Копања у равдробљеном.

камену и шљунку 10. 189,19 пл"

5. Сувих потпорних зидова 2 531,57 па 6. Обложних зидова у малтеру 386,85 та“

7. Трпанца 687,12 та 8. Калдрме од ломљенога, камена 53012 по“

9. Камен за подлогу пута

10. Шљунка за пошљунчавање стазе

11. Галерије у компактној стени

19. Банкета од ломљеног камена, поред баласта у усецима у стени

13. Дрвене ограде

9.994 58 та“ 2 У Ова

13545 т

619,81 та"

2 916,60 та“ Сви овде побројани радови извршени су за суму од 75 568 75 дин.

14. Осим тога извршенису разни

послови у вредности Пн 5 ПО а

93 938,80 дин.

Целокупан трошак износи дакле

15. Вредност извршених двадесет

пропуста, 44 126,69 дин. 16. Мост камени од 15,00 т

распона 93 889,90 17. Мост дрвени од 27,00 т

отвора 9 77%88

Свега за мостове 78 090,97 дан.

Целокупна сума 1792 029,86дин.

(—________________ _________-___________________________________________________

у механичан рад; дакле разноврсно примењивање побројаних облика внергије.

У кратком времену којим располажем не могу изнети ни главне моменте ових трансформација; можда | ће ми се указати прилика, да о томе држим један низ конференција; хтео бих, као што горе рекох, да издвојим неколико примена електрике. Па и онда би ми избор | био тежак. Јер, колико је важно питање о електричним железницама у великом светском саобраћају, толико има разлога ва сасређивање моторне снаге, претварање ове. у електричну снагу и развођење исте по радионицама | пространих Фабрика или у домаћој манифактури — којој | би се ваљало вратити из хигијенских и моралних обзира — толико је важно и рационално развођење електричне | енергије по разним етажама у експлоатацији рудника, | и употреба исте за све послове. Па ни електрично обра- | ђивање земљишта, бељење тканина, пречишћавање "пића | и ваздуха, растеривање магле, дима у великим варошима и металног праха у фабрикама, све'путем елек- | трике, неће се више сматрати само као куриозне чи- | њенице и изоловани примери ових интересних примена, | него као економски и технички оправдани модуси за постизавање именованих циљева.

На другом месту') изнео сам, којим одликама, има

1) Приступио предавање на Великој Школи. (Просветни Гласник фебр. 1895).

електрика да благодари за овако разноврсне примене. Овде је умесно да споменем неколико најглавнијих.

1. Несумњиво је најважнија одлика електричке внергије њена теорички савршена претворљивост у све познате врсте енергија. Она је, као што се то каже, енергија највишега квалитета, или јасније, она је кадра, да се сва претвори у све врсте енергија; и у томе погледу с њоме се може мерити само механичка енергија. Али и само у томе. При претварањима других врста енергија у једну од ове две, губици су велики, као што је то још Карно показао за специјални случај претварања термичке енергије у механичан рад.

2. Ва тим долази могућност релативно тачних мерења електричних и магнетских величина (јачина струје, напон, отпор, капацитет, струја силе, магнетна пробојност, енергија и т. д. која је допустила да се нађу електричке и механично-конструктивне мане првих електричних справа (динамо-машина, трансформатора, електромотора), да се нове тачније прорачунају и упросте и да се тако умање губици услед механичног, магнетног и електричког трења“) дакле увећа ступањ њиног ефекта.

8. Веома је значајна одлика, која оподобљава, примене електричке енергије, гипкост спроводника електричних струја, по којима ове шиљемо кроз танке жице на велике даљине, у мале просторе и њино лако пре-

а е.