Српски технички лист

ОТРАНА 94. и 8

НА У КЕ ти РАСК СЕ

Број би 6

1898. ОГЛЕДИ 0 ПРИМАЊЕМ од, 1894. ОГЛЕДИ 6 ПРИМАЊЕМ 0,3 М децем.16 децем.|21 децем.|22 децем.|28 децем.| 4 јан, | 6 јан. | 10 јан. | 12 јан. | 17 јан. | . |1. М нометар са живом Мејеаа Ктапсове| Огђап | Тађогад- Раага | Вшден- | Неллсој |Списштшо! Гасћашв- | Маугојаћ | | 84 Ђасћ вее 2. Метални манометар и пиро- Кођегј метар прегрејача. · | Ргојев- | Ргојев- | Ргојев- | Теоп | Езрата || Ргојез- | Ргојез- | Мпсћац Ветгуег | Шкоје , вепг вецг зецг зеџг зепг 8. Пловак и крајња темпер. воде = 4. која прође кроз кондензатор Ноћоп | РејуШе | 5ЉШе | рећоцзе | Копакове Кузе |Ре Вшлје Уоу- | Раса | Вепата сћелув ка 4. Почетна темпер. ове воде ми – у Кођетћ - ; стање паре у кондензатору. | Кбрбн- Пе Ббриеб Наџлешг | Раш | утапкеп | атдпе | Кпат Стотозј | Жозше | Магсовеџг уећ 5. Аутоматски пуртатор за 06мотаче Де – = Магсо- | Матсо- | Магеб- = – == РПуејвћа- Ругејаћаубећ унећ уећ илуееа цзуег8 6. Температура у капели, у 06мотачу и на изласку из вадд. | Соорз шмрка . а аи аи | РО БЕНТа Кођегб | Сћуззеп Јоазвате Веет Зраак | Оибозвег | Вахи (тегахта 1. Брзина машине, бројач обрта || Ситоле | Егаропе | Џпдел | Ушау | Сојоп | Уапдег- | Пе Тап- | Слао |беЊиша Ретаге! | Ђогоће | теталсе а 8. Стање кочнице . Ртојев- | Ргојез- | Ртојев- | Ргојев- | ррорев- | Ртојев- | Ртгојез: | Ргојев- Ргојев- | Ргогевте Ми Па Е ЛОН веш вецт вецг вешт вепт вешт 9. до 11. Дијаграм индикаторов ша вјает Непгу. тапсојв, : увија У У Лиј ј Риђоје | Роа |Раедбовц Сеувеге, Соттеа. | содећац | 81556 си 5 | Рећту _|Влезивку а тоа тоа.

шене калорије послужиле су за извршење трију различних дејстава: 1" за извршење спољњег рада (АБ); 2' за загревање спољњег ваздуха зрачењем (2); 3'за расипање топлоте у кондензатору, од које један део (с) задржава вода, из ваздушног шмрка, а други (С) добија ладна вода циркулације. Збир (0 - (,) калорија донесених у цилиндар на удар клипа, мора да је раван ономе несталих и отуђених калорија; дакле имамо једначину

О-0, = АБ-Е + С + ·

чије све чланове даје оглед и која је с тога контролна једначина. Обично се лева страна

разликује од десне за већу или мању количину,

позитивну или негативну. Ако је разлика одвећ велика, значи да су погрешна посматрања или рачуни; ако то нису рачуни, а то се може потврдити и исправити, онда су то посматрања, и, оглед не заслужује да се проучава.

Дакле, посматрања треба да даду податке

потребне за рачунање: температуру у ваздуш-.

ном шмрку #,; почетну и крајњу температуру | и, воде циркулације; тежину воде циркулације М. примљену у кондензатор на удар клипа; најпосле спољње зрачење Е. Ово је узето, по претходним огледима, као да је равно једној калорији на секунду кад обмотачи не раде, а једној и по, кад они раде.

Приложене таблице дају средње вредности непосредно посматраних количина, а рачун, оних, које су у контролној једначини, као и ресултат,

који даје ова једначина. Види се, да од тих десет огледа један се једини потврђује само са приближношћу + %,9'/,, један ва — 1,37, три са + 1,2 а један са — 7 17, а остали са једним делом јединице. Дакле не треба отурити ни један оглед.

Остаје нам да објаснимо економију од употребе обмотача, а која има свој почетак, као што је то доказао Хирн, у топлотном дејству металних дуварова.

За време примања, свежа пара ударајући у ладан метал згушњава се делимично и загрева, га предајући му Б, калорија. Главно дејство обмотача јесте, да умањује почетно згушњавање или вредност Е, за време примања. Тако је при примању од 0,1 почетно згушњавање 19, без обмотача а само 239, ва обмотачима; при примању од 0,8 згушњавање је 28'/, без обмотача, а 13", са обмотачем. Дакле вредност К, има главну важност, на њу утече температура, на којој се држи метал, и која је за 30" виша, кад обмотачи раде, него кад они не раде; на њу утечу још и величина металне површине, коју додирује пара, и брзина (машине). С тога треба тражити, осим вредност ћ, и ону измењаних калорија на сат и квадратни метар, као и број килограма згуснуте паре на сат и на квадратни метар металног дувара. Рачуни су у таблици. Вредност В, добија се по следећој једначини

Џ, + Ф—АБ, — 0, =, ·