Српски технички лист
БРОЈ БИ 6 оглЕди са
ПАРНОМ МАШИНОМ
СТРАНА 85
У почетку примања у цилиндру има М, килограма паре у којој је Џ, калорија; свежа пара доноси ( калорија. за време примања; она губи _АБ, калорија за извршење спољњег рада и задржавање (0, калорија на свршетку примања. Дакле разлика Џ,-+ 0—АБ,— Џ, представља, оно, што је пара изгубила за извршење спољњег рада, а имено за загревање метала и М, килограма паре, која је била заостала ладна у умртвом“ простору, и најпосле за увећање напона ове паре. Главни део калорија ЕР, служи за загревање метала, а остатак се може занемарити при тумачењу појава.
Друга количина, коју је важно узети у поступак, јесте укупно дејство дуварова од свршетка испуштања или почетка стискивања, до свршетка отпињања или почетка следећег испуштања. Ми ћемо га назвати К,.
Следећа једначина даје његову вредност Џ, + 0—|(АБ— АБ) — Џ, =.
У почетку. стискивања у цилиндру има М, килограма чисте паре, по Хирновој претпоставци, и која има (0, калорија; за тим цилиндар добива () калорија с примљеном паром; он губи топлоту еквивалентну спољњем раду на удар клипа АБ мање рад за време испуштања АБ, јер ово није обухваћено у посматраној периоди; најпосле остаје (М, + М,) килограма паре, која има 0, калорија. Разлика између ових количина представља топлоту коју је пара дефинитивно уступила металу, то јест која је изгубљена дејством дуварова, и која ће прећи у кондензатор за време следећег испуштања.
Могло би се назвати крајње згушњавање количина воде, која се још налази у облику росе на цилиндровим дуваровима на свршетку отпињања. И она одговара дефинитивном губитку кроз дуварове и она изазива веће или мање почетно згушавање. При примању од 0,1 у нашим огледима, она је 25у, без обмотача и 12"/, собмотачима ; при оном од 0,8 она је 15"/, без обмотача
87/, 6 обмотачима (види сачиниоца чистоће паре: количник између тежине чисте паре и укупне тежине смеше х, Ште)ј. Охлађење Е, метала за време испуштања објашњава се лако, овако: у почетку испуштања има у цилиндру 75"/, чисте и засићене паре на температури 1, а на металу 25"/, засићене воде такође на истој температури | под истим притиском. Чим започне испуштање, напон опада нагло, постаје р' а услед тога опадне и температура завићености на [. Вода, која је била на топлом металу на температури 1, >", почне да кључа и кључа док год температура метала не падне на /. Природно
је, да претпоставимо, да у томе магновењу нема више воде на металу, пошто М, килограма паре, који долазе у цилиндар при сваком удару клипа, одлазе у кондензатор такође при сваком удару. У сваком случају метал је уступио извесну количину топлоте води, да ју испари и пошље у кондензатор; ми ценимо, да је она равна унутарњој латентној топлоти испаравања на |, и упоређујемо ресултат В, рачуна извршеног по овој претпоставци с оним расхлађивања Е, при испуштању, одређеног експерименталним путем. Час позитивна, час негативна разлика, мења се између — Зи -- 4,7 77. ,
Ми смо још додали три таблице онима које дају претходне податке: једна показује потврду рада по Хирновој методи, коју смо ми изнели у мемоару унесеном у Вие п де Ја Зосјефе 1пАазте е де Мшћоизе 1889; друга тражи закон пренашања топлоте кроз дуварове парног стуба; трећа исти закон односно кондензатора, с површином. Најпосле наводимо средње дијаграме индикатора и размене (топлоте), којима се уноси нешто светлости у економично дејство обмотача, (види сликеј.
Ми завршујемо таблицом средњих вредности добивених 'ресултата без иса обмотачима, било са примањем од 0,1 или са оним од 0,. Да бисмо нашли ове средње вредности ми смо избацили оглед од 21! децембра са 0,1 примања и са обмотачем, јер је овај оглед извршен са сувише малом брзином, 31 обрт у место 10, и такође са сувише ниским ступњем прегрејаности, 189" у место око 9200".
Он се дакле не може поредити с другима, јер је утецај брзине знатан, и ако он нема таквих погрешака, због којих би га ваљало одбацити, узет као оглед за себе. Од пет огледа с примањем од 0,3 ми ћемо тако исто изоставити онај од 10-ог јануара, без обмотача, из сличног разлога, јер брзина беше одвећ велика — 46 обрта.
Осам осталих огледа извршени су у практички сличним условима, бар довољним, да би се могло поверовати средњим вредностима. Кратка таблица даје: |. услове огледа: притисакр у казану, потисак (соптергезаоп) Р,, притисак при примању у цилиндру ј,, притисак у почетку отпињања Р ; температуру паре у капели (,; температуру у обмотачу 6; број обрта у минути; ступањ ефекта савршеног или Карнотовог циклуса ; 2. ресултате огледа: ступањ ефекта
-Т бб упоредивити топлоту еквивалентну добивеном раду са укупном утрошеном топлотом; ступањ ефекта односно Карнотовог; утрошак