Српски технички лист

СТРАНА 92 из НХУКЕ

Кјустендил |некадањи Велблужд) — Софија. Плевна — Ловеч — Севлијево — Трново — Шумла, према закону вотираном 18. децембра 1888. Из подробних и дефинитивних проучавања, ове такозване централне пруге, која су до сада извршена, сазнало се, да провођење исте преко свију места наведених у закону, наилази на огромне

техничке тешкоће, које би прогутале грдно ве- |

лик капитал, капитал који не стоји у сразмери са снагом наших Финансија. Шта више : при одређивању правца, који је у закону изнесен, није се разматрало и проучавало, у колико ће та тако проведена пруга одговарати Фактичким потребама земље и гарантовати капитал уложен за грађење њено, и какве би морале бити погодбе, под којима би она могла да задовољи и један и други захтев. ;

(С погледом на то, и пошто бу до сада извршена детаљна проучавања те пруге, дала савршено негативан ресултат и одредила правац за ту пругу, који се битно разликује од места на која закон указује, и на послетку, да би се избегле све могуће економне и непоправиме грешке и губици, што се на жалост и сувише често дешавало скоро при свима, неразмишљено, убрзо и без система извршеним, великим државним предузећима, Министарство је јавних грађевина, путова и саобраћаја спремило на основи свестранога и брижљивог проучавања, овај „законски нацрт за пројектовање и грађење железничке мреже у Бугарској“, којим се одређује правац и начин грађења не само централне, но и овију других пруга, од постројења и узајамнога распореда којих, зависи целина, и успех наше будуће железничке мреже.

Неопходност овога законског пројекта још се јаче поткрепљава и том околношћу, што се проучавање и грађење једне само пруге, не може нити га треба предузимати, а да се у исто време не мисли и о њеном будућем положају у целоме систему мреже; јер без те погодбе није могуће постићи никакву гаранцију за економски развитак и консоли ње земље, нити се може мислити, да ће се“ потрошени капитал око грађења ма које пруге, довољно рентирати и да неће са интересом пасти на терет државнога буџета и отежавати правилно развијање државних Финансија.

_ На тај су начин, саобразно до сада, реченом, проучени и поређени сви могући правци појединих пруга и према важности и тенденцији саобраћаја, којему ће оне служити, утврђен је цео систем мреже, овако:

|. Централна пруга. — У закону за грађење централне железничке пруге утврђују се као

ИЛИРА БН БроЈ би 6 правац те пруге градови Кјустендил—СофијаПлевна— Ловеч — Севлијево — Трново — Шумла=Каспичан. Потребно је забележити, да није никакво техничко проучавање претходило споменутом закону и обележавањем пруге у њему, следствено да је исказан само приближни правац, којим се жели, да пруга иде. И одиста, као што је напред речено, свестраним проучавањем те пруге, које је до сада чињено, утврђено је, да је њено спровођење преко свију побројаних места, скопчано с изванредним техничким тешкоћама, нити се може извести, а да се не повреде интереси, којима ће та пруга бити позвана, да служи.

Из претходно на карти одређене пруге, видело се, да, кад се искључи део Софија— Роман, који је већ уступљен предузимачу и који мора, да иде долином Искра, за сву осталу дужину те пруге између главних њених тачака, има по два, а негде и више могућих праваца. Недоостаци и неподобност неких од тих праваца тако су очигледни, да се већ у напред, при одређивању њиховом на самој карти, увидело, да су потпуно неумесни; а за остале правце требало је да реше подробнија проучавања на самом терену. Тако, за део пруге од Романа до Плевне постојала је алтернатива: 1., или да траса остане у долини Искра и иде њоме до села ЧервенБрег а одатле кад скрене у десно од тога свела и села Рубаца, да пође скоро паралелно са друмом крај сбла: Телиша, Горњега и Доњега Дубника за Плевну; "ли пак 8., од Романа да напусти Искарску долину и преко села Бјеленци да сиђе код села Петровени У долину Панеге, а одатле, преко села Тодоричање, крај Острељеске могиле да узме правац ка селу СвинарЧериково (Муткурово) и покрај тога села и Крушдева сиђе у Плевну.

Први правац дуж Искра, пролази кроз ниска, места, кров Бело - Слатински срез и има сразмерно мало такозваних „штетних успона и падова“, али је скопчан, као и остали део поред Искра, са неколико сокулих објеката и утврђења обала; а други правац, који пролази кроз Луковитски срез, има замашних „штетних успона и падова“, пуно крупнијих вештачких објеката и земљаних радова а сем тога пролази кроз сразмерно непроизводан крај. Први правац изгледаше да ће бити лакши и за грађење и за експлоатисање. И одиста, питање који правац да се претпостави, решено је по подробним упоредним проучавањима у корист прве трасе, а имено: долином Искре до села Червен- Брег и преко Рупца и Телиша за Плевну.

Од Плевне за тим пруга иде до Трновске

станмшце у селу Полинрајишт одакле се, као : у, 2