Српски технички лист

ОтРАНА 96. 8 НлУБЕ да би дошли у додир са браћом на југу преко Шумле — Карнобата — Јамбола и Нове Загоре. Па чак и за међународни транситни промет од Букурешт — Рушчука за Цариград, о коме се напред говори, пут је преко Шумле за читавих 180 Кп. дужи и неприступачнији, него ли директно општење Рушчук — Трново — Пова Загора, ==

У осталом, једва да је потребно даље наводити и доказивати, па да се увиди, како је везивање пруге преко Рушчука—ПоликрајиштаНове Загоре најприродније и најкорисније и да га политичко-економни интереси захтевају. После овога иде:

8.. Пруга од Перника до Македонске границе. — Да је ова пруга потребна, одавна је познато и она је тако исто вотирана, законом од 18. децембра 1888.

4. 170 кт дугачка и одавна пројектована пруга Нова Загора — Стара Загора — Чирпан Пловдив—Сарамбеј. Грађење ове пруге мотивише се досадањим тариФирањем Оријенталних железница. Дотле, докле те железнице окрећу нашу храну ка једном туђем пристаништу (Дедеагач) и увећавају им транспортне трошкове, а првобитно коштање своде на минимум, дотле нити је могуће извозити јужно-бугарску храну преко Бургаскога пристаништа, нити пак побољшати положај тамошњега земљорадника, нити најзад осигурати приход пристаништу. Та ће пруга образовати главни довозни пут за пристаниште, а њено грађење поткрепљава се још и жељом да се вежу садање пруге: Јамбол Бургаска, и Цариброд—Сарамбејска.

!У, Пруге другога реда са узаним колосеком. — За овим иду пруге другога реда, које ће служити томе, да задовоље локалне потребе. За грађење њихово је најачи разлог тај, што ће оне највише допринети увеличавању прихода, главних пруга, и подизању месне индустрије. Без њих су главне пруге као реке без суточица, а центри, који од тих пруга даље леже, осуђени су на мртвило.

нојево

,

И ПРАКОВ Број 5 и 6

С друге стране, да би оне биле одиста корисне, мора да се савршено прилагоде потребама за које се граде. За њих се не тражи она, монументалност и компликованост у конструкцији, какве треба, да имају главне пруге, јер њихов је промет, кретање у стоци и путницима доста слаб, тако да не може да оправда повећу суму утрошену на њихово грађење. Оне не смеју излагати ризику државне финансије, а са друге стране треба да послуже само месној потреби, те за то их треба градити онако, како се свуда у свету граде, а имено: просто, економно, са узаним колосеком. Ово су те пруге:

[.) Пруга од једне тачне централне пруге за Севлијево и Габрово;

8.) Исто тако од станице Љетнице или Градишта за Ловеч:

8.) Пруга од Сливена до једне тачке Јамбол — Бургаске пруге;

4.) Пруга Пловдив— Карлово— Калофер, која по потреби може да се продужи до Казанлика, и код. села Николајева веже са спојном пругом. Тој ће прузи бити задатак, да олакша извоз хране из Карловскога и Овчехулмскога среза и да послужи доста живоме саобраћају између Пловдива и ова два среза.

5.) Пруга од Мездре преко Враце за Видин, са задатком да свеже западни део Северне БуГгарске са централном пругом и да задовољи одавна осећану потребу тих места, за згоднијим саобраћајем; и на послетку

6.) Стратегијска пруга, која се одваја између станица Чаталара и Шумле од централне пруге и везује са једном тачком пруге ЈамболБургас. Грађењем довде побројаних пруга, железничка мрежа наша образоваће једну систематоку целину, срачунату на то, да се развија, да, подиже производњу, да учини корисним све, до сада неприступне, економске изворе наше земље и да као Финансијско предузеће покрије колико је могуће, интерес и трошкове око њенога експлоатисања. –

(ОВРШИЋЕ ОСЕ)