Српски технички лист

· СТРАНА 114

шљунчаног зрна, сама по себи, не упливише ни најмање на јачину отпора израђене масе.

. И заиста, при рушењу неких привремених бетонских радова видело се, да је горња поставка истинита, а она се објашњује тим, што код бетона, који се израђивао туцаним шљунком има много више малтером испуњених шупљина него при употреби природнога речног шљунка, осим тога у последњем случају бетон можемо много боље да збијемо него у првом случају.

При вршењу опита показало се даље да се под упливом јаког притиска код бетона пре свега саставци од малтера дробе, и зато је са свим природно, да треба за тим тежити да се број саставака сведе на што мању меру, а то ће се постићи још и тиме, ако и запремина, појединих каменица буде што већа.

Наег препоручује дакле“ да се за грађење бетона. узимају каменице до Олот у пречнику, а не 0,06 та као што је данас у опште свуда и усвојено. У овом погледу слажу се НаШег и многи искусни војници, који пе би ни најмање стрепили да изложе данашњем ватреном оружју од оваквих каменица израђени бетон.

За израду самога бетона узет је у ствари шљунак чија су зрна имала 0,02—0,06 та величине. Та зрна разне крупноће просто су мешана, није се тражило, него баш избегавало, да се узима шљунак зрна једнаке величине. Искуство је и овде показало да је, као и код песка, бетон бољи кад се гради зрном разнолике величине.

Кад се узме да бетон није ништа друго до |

један вештачки створен конгломерат и кад се зна геологијско правило, да се они конгломерати лакше разбијају који су склопљени из зрна једнаке величине, онда је и горњи ресултат потпуно објашњив.

Најзад, опитима је доказано да је бетон направљен од малтера од шљунковитог песка, као што мало час споменух, бољи од онога који се градио песком једноставног зрна. При том се показало да је бетон направљен од малтера са шљунковитим песком издржао три пут јачи притисак. |

За све време грађења чињени су највећом тачношћу и савесношћу опити са цементом, тако да се број опита попео на 8000.

При тим опитима показало се, да је цемент добро самлевен. Кад су га просејавали кроз сито на коме је било 900 рупа на ош", отпадака није било више од 6,2'/,. и ако је према условима дозвољено било 157.

По условима тражено је, даље, да се цемент не стеже пре 30 минута, и да се одбаци

из науке пи ПРАКСЕ

БРОЈ 7 и 8

онај цемент који би се стврднуо за мање од 3, или за више од 12 часова.

У ствари цементи су почињали да тврдну, како из које фабрике, после 32 минута, никад раније, а отврдли су потпуно за 3 ч. 16 м. најмање и 7 ч.3% м. највише.

Чист цемент у брикетама, изложен један дан ваздуху за тим остављен шест дана у води, показао је отпор од 25,9 Ке. до 51,70 Ке. по ста“, а условима је тражено само 25 Ке. по ст.

Такве брикете, после 27. дневног стајања у води, показале су отпор на истезање 36 до 64,45 Ке. по от“, а тражено је 35 Ко. по ст.

Кад су брикете начињене у смеси: на један део цемента три дела песка и пошто су остављене један дан ваздуху, за тим шест дана у води показале су отпор од 9,90 Ке. до 96,00 Ке. по ст, а тражено је само 8 Ке. по ст.

После 27 дана, отпор је порастао на 16,5 до 31,60 Ке. а тражено је само 15 Ке. по ст“

Из горњих ресултата може се видети до кога се савршенства доспело са Фабрикацијом портланд-цемента.

Време, које треба да протече док цемент не почне да тврдне, није никако мерило ваљаности самога цемента, оно може само да поолужп као поука за рацијоналну употребу његову. Ако се узме сувише брзо везујући цемент и ако прављење бетона и израда грађевине не би могло ићи упоредно са брзином којом се цемент тврдне, то ће се веза између појединих слојева испрекидати и грађење монолита осујетити. Узме ли се споровезујући цемент, онда, ако су масиви високи, може читава грађевина да дође у опасност.

На срећу, веома је лако удесити'да се у свако доба добије цемент који се равномерно стеже; довољно је да се цементу, који се брзо стеже, додаје за време Фабрикације 17, до +7/, гипса, и тако опрезан Фабрикант неће никад бити у неприлици да овај производ поправи.

Специфична тежина цемента не игра тако рећи никакву улогу у пракси, с тога што се смесе за малтер праве по запреминама, никако пак по тежини, која у осталом и много варира.

Поводом овог саопштења умесно је мислим, да учиним неке напомене, које се односе на наше прилике.

Познато је да и ми имамо једну Фабрику цемента у Рипњу, која шаље свој цемент у све крајеве српске, познато је ваља даги то, да власник мал те не сваке године, упућује акт министру Грађевина, да се његов производ, као производ