Српски технички лист

БРОЈ 7 И 8

МИНИМУМ ТРОШКОВА И РАВНОТЕЖА СИЛА

СТРАНА 115

Пајзад можемо и само трошкове просторних јединица у рачун узети. Ако израда јединице запремине једног тела кошта а тело има запремину %3 онда повећање трошкова које одговара повећању запремине А износи ВА 9. Ако К сматрамо као притисак који с поља дејствује на бокове простора (на пр. какав газ), онда К. ДУ представља механичан рад, који мора да се утроши, те да се газ при повећању запремине потисне, те тако дакле и овде равно-

тежа сила, доводи нас на облике, који најмање |

коштају. |

Да објаснимо једним примером. Имамо ротационо тело (ел. 13), треба га поделити у два дела којих су цене КЕ, и Б,, тако да раздеона, површина пролази кроз један паралелни круги да јој је јединачна цена К. Трошкови да буду минимални. :

Н, и К, дају притисак Е,—К, који дејствује на раздеону површину. Овај изазива притисак

—, )т и услов равнотеже захтева да буде

ћ–-ћ,. т=К или А ; а о У. Ст.

ГРАЂЕВИНЕ ОД БЕТОНА

Познати предузимач Афлеп Нашет који је

пре неколико година довршио војена утврђења, на. Белгијско-Немачкој граници, а за рачун Белгијске државе, написао је кратку расправу о грађевинама израђеним од бетона, |Ебцае зиг Јев (гауаах еп Беђоп де сипепф) у којој саопштава све ресултате свога непрекидног испитивања на томе пољу. у Да ова испитивања и овако прибрани податци имају заиста и опште стварне вредности, за ове оне који долазе у положај да извршују грађевине од бетона, јамчи нам, поред осталих радова предузимача НаШег-а, још и то, што је за подизање тих војених утврђења утрошена количина од 1150 000 кубних метара бетона.

То ме дакле и руководи да у кратко саоп-.

штим све што је битно по том предмету.

Г. Наћћег наглашује нарочито, да су грађевине од бетона почеле да се подижу у великој мери, тек пошто се развила. Фабрикација споровезујућег цемента, а то је тек 1885.

А што су се утврђења израђивала на граници Белгијско-Пемачкој баш од бетона, то се има заблагодарити чувеном ђенералу Белгијском Втајтоти-у, који је ваља да боље него ико познавао природу овако израђених монолита, а нарочито њихов отпор спрам модерног ватреног оружја и истрајност спрам атмосферских уплива, истрајност која бива временом све већа и већа.

За грађење утврђења нарочита се пажња обраћала на доброту материјала — јер је то прва погодба да и бетон буде добар.

Песак и крупан шљунак вађени су из реке

Меџве-а. Око 1300000 пп" материјала избагеро-

вано је, па је после лучено по крупноћи зрна. Ово лучење вршено је спирањем по косој равни, ова је раван била начињена од лима, у коме су биле избушене рупе три разне величине за, пропуштање зрна, и то:

за шљунковит песак од 0,00—(0,02 та.

за шљунак 0,02—0,06 га.

за крупан шљунак 0,06 па на више.

Крупан шљунак морао се разбијати.

За правлење бетона узет је портланд - цемент из шест равних Фабрика цемента, четири Белгијске и две Француске.

Цемент је био у џачићима од по 50 килограма, и чуван у потпуко сувим и добро ветреним оместиштима. У овим сместиштима је цемент стајао неко време пре употребе на. одмору, за то што цемент постаје бољи кад се после фабрикације одмара и ветри по 3—4 месеца. Овим се постизава то да цемент при употреба спорије стеже. НаШег најтоплије препоручује да се цемент безусловно никад не употребљује док није неко време лежао.

Каквог зрна треба да буде песак за правлење доброг малтера 2

Кад се песак најситнијег зрна помеша, са песком зрна 0,02. величине добија се смеса у којој су шупљине сведене на минимум, тако да је овом мешавином направљен малтер давао боље ресултате, па и онда кад је количина, цемента мања била, него кад је песак био скоро једноставног зрна.

Шљунак који се, као што је речено, багеровао из реке, био је обао и глатке површине, и на први поглед изгледа да су то својства супротна тражењу да се између шљунчаних зрна помоћу малтера постигне што снажнија веза. Сваки би се може бити надао да су и у овом случају хралавије површине подобније за спајање појединих делића. Но НаШег тврди најодлучније да то не стоји, на против, искуство му је показало и доказало да спољња структура