Српски технички лист

НАУКЕ

СТРАНА 120 у из

Ужи савет, састављају шефови техничких одељака,, а задатак је тога савета, да припреми и проучи питања за решавање великога савета, касоиу питањима техничким од мање важности, да даје министру мишљење и да се стара о једноликом раду у свима одељцима. У седнице тога савета зваће се увек онај окружни инспектор или окружни агрикултурни инжењер, у чији ресор спада питање које се решава, али они немају права гласа. Пред тај савет долазе даље и сва спорна питања која се појаве из-

. међу два одељка.

Председник тога савета је по рангу најстарији шеф одељка п он одређује деловођа, који ће водити протокол седница. Решава се већином гласова. За решавање треба да су присутна најмање три члана.

Задатак великог савета је, да питање које му министар упути брижљиво проучи и на основу тога, да чини министру предлоге.

Председник тога савета је министар; први потпредседник је помоћник министарства; други потпредседник је један члан савета, кога министар наименује. У случају да је председништво спречено, председава по рангу најстарији члан савета.

Чланови великог савета су: !. по положају, шефови техничких одељака и окружни инспектори одељка Дунавског и Тисе; 2. по нашменовању они државни, друштвени и иначе стручњаци, који су стекли гласа и заслуге у хидротехничким радовима, а који су на основу тих заслуга наименовани од. министра.

Чланови који по положају долазе, остају чланови докле свој положај у служби заузимају; наименовање врши се увек на циклус од три године, тако да сви наименовани чланови од једном одступају.

О раду савета води се протокол. Решава се већином гласова. Они чланови који нису задовољним закључком, имају право тражити да у протокол уђе или, уз исти да се приложи.

Решења су обавезна ако их министар одобри.

То је у главноме уређење хидротехничког одсека у Министарству Привреде.

Тај је одсек одма у почетку развио живу делатност у свима правцима тако, да је већ за првих десет година свога рада могао да покаже знатне довршене радове како у регулисању река тако и у мелиорисању земаља и у прикупљању хидрографијских података.

Школа у Кашави имала је за десет година (до 1890. г.) 97 ученика, од којих је свршило школу 67. За надзорнике који из те школе

И РА КОООЕ БРОЈ 7 и 8 изиђу, установљен је 1885. године енсиони фонд, у који држава улаже годишње по 2000 Форината, а сваки надзорник по 24 Форинта. После · тридесет, година службе добија сваки пенсију од 300 Форината. Удовице и деца добијају из тога Фонда издржање, сразмерно годинама службе. Па крају 1889. године износио је капитал тога Фонда 22087 Форината.

За исушивање и наводњавање, образовано је преко 60 задруга, са површином од преко 100 000 ћа.

За посматрање стања воде постављени су

"водомери на свима важнијим рекама, тако да

је 1890 године било 170 водомера на кбјима се чине редовна посматрања. Подигнуто је 140 нових омброметареских станица, тако да је број тих станица 1890. године износио 938, дакле на, сваки 648 Ка“ површине по једна таква станица. Учињене су припреме за праћење наступања, велике воде, а за Тису већ се и објављују извештаји о наступању велике воде, тако да се за сада на ! до 4 дана раније може у напред објавити долазак велике воде.

О свима својим радовима подносе поједини одељци опширне извештаје, који се штампају, те тиме постају приступачни за све који се за те радове интересују, а у исто доба они показују и ревносно вршење службе персонала у тим одељцима.

Из изложеног кратког прегледа хидротехничких установа у Угарској, види се како прво треба спремити људе за извесан посао, па тек онда приступити извршењу посла и доношењу потребног закона, који ђе извршење потпомоћи.

У нас, као што сам у почетку поменуо, обично се обрнуто ради. Мисли се, да прво треба донети закон, који ће изазвати или присилити, да се извесни послови предузму, а за људе, који треба да руководе извршење пословима, слабо се ко стара. Због таквог схватања и долази то, да један закон са врло строгим наређењима и великим казнама, за неизвршење, стоји по 15 и 20 година неизвршен.

Која је вајда кад н., пр. у закону о водама, или у закону о местима стоји: ако тај и тај посао приватни или општина не изврше у року од годину дана, то ће власт по истеку тога рока одма наредити, да се дотичан посао изврши о трошку онога који је био дужан извршити га“. У ствари пак прође не једна, не две године, већ десет и више година, а власт не чини употребу од овлашћења које јој закон даје. А то не чини из простог "разлога, што нема на расположењу толико спремних људи,