Српски технички лист

БРОЈ ( и 8 ХИДРОТЕХНИЧКЕ УСТАНОВЕ У УГАРСКОЈ —

ОТРАНА 121

АЛУМИНИЈУМ И ПРИМЕНА МУ У ЖЕЛЕВН.

да би их могла одвојити и на те специјалне послове.

Најпре дакле треба знати шта се хоће, за тим шта се може, па и онда, за сваки нов посао увести поступност и у раду и у извођењу. —

Н. И. Ст.

АЛУМИНИЈУМ И ПРИМЕНА МУ У ЖЕЛЕЗНИЧАРСТВУ · Од Маштмее Оетоц п-а

Ма да је алуминијум у природи јако распрострт, опет “је за то познат тек 1827. године, Почетком овога века безуспешно су покушавали Рафу и Оетзгеаф! да га добију помоћу галванске струје. Тек је 1327. успео УубМет изолисати алуминијум, а тек 1849. га је добио као металну лопту. Зати С!алте Пеоше-у било је суђено да овај метал добије и ако не са малим трошком а оно у довољној количини, тако да је било могуће његове особине проучавати и применити га на различне начине. Покушаји су усавршавани и продужени у Фабрици Запагев-а, која производи сву количину алуминијума, који је од ово двадесет година у Францеској употребљен. Метода тога чувеног Францеског хемичара изазвала је друге хемијске поступке, који се од неко доба употребљавају у Немачкој и Инглиској. Цена алуминијума на тај начин добивеног, износила је до 1889. по килограму 80 до 100 динара, те је тако већ због тога практична, примена добрих особина овога метала, била искључена. Проналазак новога начина, код којега се алуминијум редукује електричном струјом, по нова је скренуо пажњу на тај метал, јер му је он оборио цену на 3 до % динара по килограму. Године 1889. пође за руком Америчком хемичару Мг. Сомлез-у да начини алуминијумске легуре, пустивши да метал дејствује на алуминијум спровођењем електричне струје. Његов земљак Мг. НаЏ успео је 1888. да електролитичким путем добије алуминијум из алуминијумФлуорира. Најзад 1889. пронађу млади Францески металургисти Ибтоша! и Кшат у Берлину, методу, да алуминијум добију помоћу електричне струје, додајући просто криолита. Овај начин онога часа, практички примене у индустрији, Фабрике Меџћацзеп у Швајцарској, Тговев и Га Ргафа у Францеској, које по готову производе сву количину алуминијума која се у Европи троши. |

под погодбом,

Алуминијум је један од најважнијих састојака фФелдспатскога стења. На жалост он је у вези са кисеоником и помешан је са великим количинама силицијума и гвожђа, од којих га је Фабрички не могуће издвојити. Једини минерали који се сада узимају за грађење алуминијума, то су Бауксит и Криолит |Вацхи, Сгуо» јић). Бауксит је алуминијум-хидрат, у коме увек има гвожђа или силицијума, а често и једнога, и другог. Њега има много у јужној Францеској, у Штајерској и у Северо-америчким државама Алабами и Џорџији. ЈЊега има у три врсте: бели, са %7 процената воде и сицилијума, црвени

који од сесквиоксида гвожђа (29 процената) до-

бија: боју и на послетку мешовити, састављен из обе прве врсте. Бауксит се не узима непосредно за Фабрикацију алуминијума. Из њега се алуминијум извлачи помоћу алкалија. Криолит је двогуба со алуминијума са Флуором и натроном, а налази се на Уралу и Гренланду. Још је потребно неколико речи рећи о Негоша|-овом процесу, који се данас примењује за произвођење алуминијума. Он се оснива, као што је речено, на електролизи растопљенога алуминијума уз припомоћ криолита. Да би се екстрахирао алуминијум, узима се лонац за топљење, од лима, обложен изнутра графитом. Електрична се струја негативним полом спроводи кроз дно суда, а позитивни се озго пребаци. Прво се сложи извесна количина криолита, па онда струја спроведе. Процес отпочиње одмах и одр-

жава. се множењем алуминијума који струја одваја. Метал се таложи на дну суда, одакле се

дневно један пут скида. На коњску снагу час добија се 35 грама метала.

Према томе је за ову индустрију потребна, знатна моторна снага и може да постоји само ако се потребна енергија може о мало трошка добијати. С тога се та индустрија налази само у близини јаких водопада као што су Рајнски (Мешћацкхеп), у Америци на Нијагарским (Р'зађиге, КНедисПоп-Сотрапу, процес На и у Францеској (Савојска, Ја Ргафх, 56. Млеће. У целом свету данас има свега око 18000 тона, али Фабрике које се о томе баве и које се сада граде могле би производити преко 3000 тона годишње. Код већих набавака, у стању су Францеске Фабрике, да данас лиферују по цену од #,9 динара по килограму. Алуминијум који долази у трговину, није никад хемијски чист. У њему има увек | до % процента гвожђа и силицијума са траговима содијума и бакра. Тај метал има боју плавичасто белу, која се на први поглед разликује од