Српски технички лист

СТРАНА 122 (= ПРВА НАС УЊБ

сребра. Карактеристична, особина, која је највише скренула пажњу на овај метал и која чини да му предстоји велика будућност, то је његова незнатна густина, која је куд и камо мања него свију других метала. Она варира између 9,96 и 9,60, т.ј. она је +4 пута мања од густине олова а скоро 3 пута мања од густине гвожђа. Он се топи на 629 степени а топлоту спроводи од прилике три пута као гвожђе, а само у пола слабије'од бакра. Електрину спроводи у пола онако као сребро, | Алуминијум је један од најиндиферентнијих метала према хемијским утецајима изузев алкалије, поташу и соду. Од киселина само га солна, киселина јако нагриза; те је с тога неосетљив према сваком спољњем агенсу. Кад је хемијски савршено чист, онда на њега не утече ни сув ни влажан ваздух. Али чим има ма и најмање другога метала, а нарочито бакра, он разлаже воду и њен кисеоник везује. Морска вода. не дејствује на чист алуминијум, ако се не налази у додиру са другим каквим металом осем цинка, а на против веома рапидно та вода дејствује на везу алуминијума са другим којим металом.

Алуминијум се лако обрађује и може да се испреда у врло танке кончиће и листиће. У топлоти се најлакше обрађује, а ладан кад се

чешће жари. Кад се ладан обрађује, постаје

гушћи и јачега отпора а растегљивост му се смањује. Чист алуминијум који долази у трговину, чим се кује добија јачину истезања од 99 килограма, а истезања од 2 до 4 процента. ЖКарењем му се јачина смањује за 3 до 4 килограма, а растегљивост, која може доћи до 90 процената, знатно се увеличава. Додавањем мале количине бакра (3 до 6 процената) може се по жарењу достићи јачина од 20 килограма са истезањем од !6 процената,

У индустрији се алуминијум употребљава или чист или у легури са бакром и никлом. Овај последњи метал увећава његову јачину али за то онда постаје слабији у отпору према хемијским реагенцијама. У пракси се употребљавају нарочито лаке легуре са 3 или још више са 6 процената бакра.

Због ових значајних особина алуминијум се многостручно употребљава у индустрији, а то ће се све више и више развијати, у колико му буде цена опадала. На жалост, његову примену у многоме погледу ограничавају извесне мане, које ће се можда једнога дана ипак моћи савладати. Добро ће бити, ако заступници ове индустрије баш на ово обрате своју пажњу. Ми смо ове мане од чести већ наговестили. Код алуминијума, на име кад се веже са бакром,

и ПРАКСЕ 5 БРОЈ 7 И 8

наступају врло лако молекуларне промене, као при жарењу, а међу тим није увек могуће те промене уочити. Чим се загреје већ и на рела-

тивно, ниској температури од 290 степени, ње-

гова ве моћ отпора смањи за више од половине, С тога се апсолутно не сме употребити за предмете, који се излажу температури јачој од 80 или 100 степени.

Добијање и израђивање алуминијума је тешко и начином који се данас за то употребљава, само се тешко добија хомоген материјал. Осем тога је алуминијум мекши од бакра; лакше се љушти и дпформише под утецајем струја. Нитовања и у опште везе где алуминијум мора да се буши, као да не трају довољно дуго.

Ово су најважније мане. Неке од њих није могуће уклонити и од чести потиру добре стране овога метала. А изгледа, као да они који се алуминијумом одушевљавају, о томе не воде довољно рачуна.

Алуминијум се већ одарна. у Металургији употребљава као реактив, и као да се с правом можемо надати у томе правцу и даљем напретку. Од некога се доба алуминијум употребљава место дрвета и других метала за грађење извесних

· предмета свакидање употребе. То су поглавито

луксузне ствари и разне домаће ситнице, али и кујнско посуђе. Ну и за војничку опрему се нарочито у Немачкој, много употребљава. У Францеској су 19000 људи Мадагарскога експедицијоног кора снабдевени посуђем за јело и кување, од алуминијума. Грађени су даље од алуминијума, понтони и лађе различчих дименвија, које треба да су лаке, како би се могле и сувим преновити. Езсћет и Ууејзз из Цириха су конструјисали више шалупа и пароброда од самога алуминијума. Францеска марина, има торпедо- лађу. 19 метара дугачку, од алуминијума, која је при покушајима прелазила 9097, кнота (1 кнота = 1855,1т..

До сада нема изгледа да ће и за железничарство алуминијум имати бозна какву важ-

"ност, као што се то његови поборници надају.

Али како је у Францеској отпочето да се на томе пољу студира, интересно 'је размотрити, каква. би будућност у томе правцу могла очекивати овај метал.

Што св тиче локомотива, то би се употреба овог метала по овој прилици ограничила, баш и кад би му цена знатно спала, на гра-

ђење споредних делова, као што су кровови за,

штићење машиновођа и ложача и т.д. Можда ће некада бити могуће, да ов и клипови граде од алуминијума. На против, као да ће се код кола и вагона моћи да употреби на имро ан