Српски технички лист

ОТРАНА 124.

Русијом иду у Европи што се тиче величине прираштаја, на првом месту Францеска са 3307 Кт. или 9, па онда Аустро-Угарска са 3028 Ки. или |12%. Немачка је тек четврта по реду са 2598 Ко. или 67; ну овде је последњих година много учињено за повећање саобраћаја, по постојећим железницама. Сразмерно су знатно прирасле железнице у Шпанији са 2269 Кт, или 23%, у Италији са ! 771 Клп. или |3,8% и Шведској са 1216 Кт. или 151%.

У Америци се нарочито опажа застој у грађењу железница; овде је прираштај од 47 062 Ки. или 154% у времену од 1888—1892 опао на 42 678 Кит. или 13,4%, у времену 1889—1893, а на 34398 т. или ам, у времену 1890—1894. дакле за последње четири године опао је за 8000 Кт. више него ли у претходној периоди. У овом опадању нарочито јако учествују Савезне Државе, чиј је прираштај од 29936 Кит. или || у годинама 1888—1892 спао на 26 496 Кт, или 1029 у годинама 1889—1898 и на 20051 Киш. или 75 у годинама 1890—1894. У Британској Северној Америци, на против је прираштај знатан према претходној периоди 4042 Кла. или 199, у годинама 1890 — 1804 према 2 783 Ка. или [28 у годинама 1889—1893 и 3 488 Кти. или 17% у годинама 1888—1892. Код свију осталих Америчких Држава наступио је назадак.

У Азији је од 1893 ушла и СОибирија у ред железничких држава. Те су године предати саобраћају првих 108 Кт. ове велике Сибирске железнице, која пресеца цео Азијски континент, и на чијем грађењу руска влада са највећом енергијом ради. Крајем 1894 било је већ | 618 Кт. ове желевнице отворено. Од старих железничких земаља у Азији, највећи прираштај показује опет Британска Инђија у 392! Кт или [49 према 3912 Кт. или [ба у периоди 1889 — 1893. Истина да је према прираштају у годинама 1888—1892 који је износио 5 324 |п. или 229, прираштај обе последње периоде заостао за преко | 000 Кла. и од једнога и од другог. Да је и Јапан продужио трудити се, да своју мрежу прошири, види се по прираштају од 1 267 Ко. или 54,89 према 1295 Кт. или 66,3 у го-

ТДААСОСНИЦИ

Број 7 и 8

динама 1889—1893 и 1560 Кт, или 106,89% у годинама 1888—1892. Осим тога показују у Азији још и Нидерландска Инђија и Мала Азија сразмерно доста знатан прираштај у дужини железнице.

У Африци показују сразмерно знатан прираштај у дужини железница, нове државе на југу које брзо напредују са изналажења богатих рудокопа, а то су Јужно-Аричка Република, Слободна Држава Оранје и Инглиска Кап-Колонија. У Кап-Колонији су повећане железнице за 601 Кит. или 18,19 у годинама 1890—1894 према 1059 Кт. или 369 у годинама 1889—1898 и 1074 Ка. или 8те у годинама 1888—1892. ЈужноАричка Република показује прираштај од 870 Кт. према 296 Кт. у годинама 1889—1893 и 231 Кт. у годинама 1888—1892; Слободна Држава Оранје 763 Кт. према 1000 Ка. у годинама 1889—1893 и 900 Ка. у годинама 1888—1892. У овој држави је прва железница отворена, 1890, докле је Јужно-АФричка. Република први пут 1887 ступила у коло железничких земаља, са пругом од 8! кт. дужине,

У Аустралији је нарочито велик прираштај колоније Западне Аустралије — | 049 Кпо. или 13109, према 362 Јат. или 45,89 у годинама 1889—1893 и 344 Кт. или 61,6% у годинама 1888—1892. Прираштај колоније

1894 износио само 618 Кт. или 14,89 према 1105 Кт. или 309 у годинама 1889—1893 и 1 112 Кт. или 34,89 у годинама 1888—1899. Остале колоније показују прилично једнак прираштај са оним из последње периоде.

До краја 1894 утрошени капитал на грађење (Преглед П) показује у округлој цитри 180 милијарада ди-

милијарада крајем 1892. Према томе | Кт. дужине коштао је крајем 1894 на 262 375 дин. а крајем 1893 као и 1892 на 266 625 дин, Што је јединична, цена по километру опала, долазиће отуда, што су пруге које се у новије доба граде много простије и јефтиније у поређењу са старијим, које везују знатније саобраћајне тачке,

те су с тога и већђега, значаја, но нове пруге.

1, Преглед развијања железничке мреже на Земљи од краја 1890. године, до краја. 1894. године и однос дужине железница према површини и броју становника појединих земаља:')

о = пнни ни и паници ни Ми == пи понани ______--------_____________ 2 а 8 5 10. М

5 А Пелеа – ПРИРАШТАЈ | ПОЈЕДИНЕ ЗЕМЉЕ трави Теби

ДУЖИНА. ЖЕЛЕЗНИЦА У САОБРАЋАЈУ, |од 1890 —1894 ИМАЈУ ВИЛО ЊЕДЕЗН,

КРАЈЕМ ГОДИНЕ · : ДУЖИНЕ НА

ЗЕМЉЕ њој: па 5 а со. | Бо 5

АЕ А =: 2 Елан 655 5 > = 210 00

1890 1891 1892 1898 1894 5 5 5 100 та5 стан,

1. Европа, КИЛОМЕТАРА | КИЛОМЕТРА || _ (ЗАОКРУГЉЕНО) _||КИЛОМЕТАРА

1 Немачка >) Пруска, 5 НИК 25 464 25 801 26 187 26 505 | 26858 1894 | 5,5 || 848 400 | 31280 000 || Тл | 8,6 Фаларенаке па и о а ечом 5.568 5.659 5787 5888 | 5979 | 411 (5 75900 | 5744000 | Те | 10,4 (акоонена а лека тла ла 5 а 2488 2499 2 549 2618 | 2627 | 189 | Бе 15000 | 83724000 || 17,5 Тл Виртемберг . па у енуа 1517 1582 1557 1581 | 1595 18 5л 19500 2.060 000 || 8,2 "а И ДОНИ Ме ава а 1562 1588 1609 1618 | 17118 || 151 9,7 15 100 1695 000 || 11,3 | 10, Едзас-Лотриншка, „А 1507 1570 1618 1628 -1:628 116 Ча 14.500 1620 000 | 11,2 | 10,0 Остале немачке државе . . 4768 4780 4870 | 4954 | 5067 804 б,а 52 100 5297 000 да 9,6 Овета Немачка, 42869 | 48424 | 44177 | 44842 | 45462 ||9598 | бо | 540500 | 51370000 || 8,4 8 ') За прорачунавање узето је да је 1 Ингл. миља = 1,609 Ки. а ! врста = Т,ова Ета,

2) Подаци за Немачку тичу се сопствене дужине (са железницама узанога колосека) за поједине саобраћајне године, у раћај

Викторије на против је опао, он је у годинама 1890—

пара, према. 178,750 милијарада крајем 1893 и 174,375

ЕЕА а >

аи о ЕЕ а

пара внаље аеро и тла

при