Српски технички лист

“

пе" За ас.

утитнј

4 ~

Број 7 п 8

ГЛАСНИЦИ СТРАНА 127

П. Преглед уложенога капитала на грађење железница у разним земљама.)

или за 1 Ки. округло 989 700 дин.

дакле једно на друго за 245 300 Кт.: 945 800 Ж 889 700 = округло 95598,2 мил. дин.

Грађење источнога дела Сибирске железнице. Као са свим поуздано јављају Петроградски листови, да је у грађењу источнога дела ОСибирске железнице закључена замашна измена у томе, што се Трансбајкалска железница не би за сада градила у делу од Чите до Усури-железнице, него би место тога имала да се подигне пруга од Чите па кроз Манџурску до Порт-

1) За прерачунавање је узето:

1 марка . . . . . 5 дин. | 1 крона (шведска). . 141 дин. 1 ливра штерд, . . 25,0 >» 1 пезо (Фуерте).. . 500 >» Једола росе ке 1005 > 1 соринта (аустр.) . 2,25 » 1 рубља метална . . Фоо » | 1 рупија“) . . . . Зе » ове а ан пожеу Ејен 5,00 » Тееранаћ « и «=. -. Поо + | 1 мнглиска миља Пеео Ја.

ЈА Иран па бес ИО ОЕу 1 врста 1,067 Кап.

%) За сада је вредност 1,56 ДИН. 55) » » » » 9,60 » 2) Подаци су по службеним 'изворима.

8) По службеном: „Отатистичком прегледу“ Дирекције српских државних железница, за 1898. тодину, укупна вредност грађевина и вознога' материјала, на главној мрежи МА Ка. нормалнота колосека) износи : а

Овим тога за грађење Сењске пруге (21,9 Ки. узанога колосека) и возног МА ПИО издато је до краја 1898. године свега 5 2 те је према томе капитал утрошен за све пруге 99852 71, инвентар износи 1109 25892»

Овета је дакле утрошено на српске дрт. железнице 100 461 965,69 дин.

у дова на [но] | УЛОЖЕНИ КА- дова на |АУБИНА| У ЛОЖЕНИ КА|2> којЕ 08 | ју си ПИТАЛ >) 2 КОЈИ 6Е | ју св ПИТАЛ Е ЗЕМЉЕ односи, ПОДАТАК 5 НЕ ЗЕМЉЕ | односи, податак Б: УТРОШЕНОГА кАПИ-| "укупно |наЈКо|| Е УТРОШЕНОГА КАПИ- | укупно |на!кт 5 ТАЛА 24 со ТАЛА | | | Кт. ДИН. дин. || ~ | Кар. дин. дин, | поље ЗАОКРУГЉЕНО ~ 6 ПЕКО | ) је ПОЛИ Ви ВАОКРУГЉЕНО, 1| Немачка. . . .')818. 1895) 44 149 18976 078750]816 570 2! Аустро-Утарска . 8112. 1891 27482] 8284 298 150802 774 1) Савезне Америчке " Ола За И 3) Велика Британија и Државе : . -30.6. 1894/284154! 56 681 487 200)205 402 Шрека . .. . . 8112. 1894 88 641 24684 683 750)232 288 2 Канада. . · · - |80.6. 1894 25871 4661 868 750)188 750 4) Францеска | (главне Е ] 8) Бразилија . .'. 81.197 1891! 10280! 1252 944 625 148 630 железнице) . · 91.12. 1894! 86 208 15487 988 750)426 810, 4 Аргевтипа. - 1898 18450, 2 139 447 500)159 066 5 Русија... . |81,12. 1892) 29.678 8164116250/275 087 5 Британска, Инђија, 81.192, 1893) 29700. 5 658 287 500)189 541 6) Италија (главне. ; ; ||| _ 6) Јава (државне же- и Ур Ја а мреже). :. .-. 81,12. 1890) 10450) 8855 541 250/868 951 | МА « + 8112. 1898 911 155 171 250/169 648 | Белгија (државне апан (државне же~ ' | теле Ма . . 8112. 1898] 8280) 13884 220 000/422 079.| · „дезнице) . «+ 1818. 1894 1574 288 110 000 179 700' 8) Швајцарска . . . 8112. 1898 8846 1116062500888 612. 8) Алтир и Тунис. • 8112. 1894] 3 208 651 781 250]208 491 9) Шпанија . . . · |81.12. 1889) 10.095. 2840 518750281 888. _ 9) Кап- Колонија (др- |. м 10) Холандска. 1881 2 628 698 865 000)264 840. жав. железнице). | 11. 1894: 8585 502 807 500840 121 1 Данска (државне | : 10) Нови Јужни Уелс . |80.6. 1895 4078 915 288 750 224. 7190) жедезнице) . · 818. 1892] 1525 288 575 000)156 443 11) Јужна Аустралија. |80.6. 1829 2 111 818 010.000/112 975 12 Норвешка. . . · (806. 1894 1611 189 825 000117 809)| 12) Викторија. · 80.6. 1895) 5020 948 055 000/189 885 18) Шведска (државне · __|| 18 Квинсленд. . ·: · 80,6. 1895] 8828 418 057 250|107 909 железнице) . 81,12. 1894! 3058 401 291 250)181 226 14. Западна Аустрали- | н Е 14) Румунија (државне |, | 5 ја . : « - «80,6. 1895 885 52 308 750] 59 105 "железнице) .. 8112. 1898) 2,454 606 481 250)246 140. 15) Тасмапија. . . . 81. 12 1894 – 675 87 965 000:130 236 19) Србија). . . . 1894 ___ 540 4 99 077 500)188 478 16 Нови беланд. . . 818. 1895 __ 5207 883 815 000 19 686 Свега 210 140: 81882 168 750/889 655 (Ове = те 892 758 | 75974 597 500)191 914 |

„ 97 846 726,96 дин.

1505 95481 >»

или за 1 Кит. округло 191900 дин.

дакле једно на друго за 442 250 Кт.: 449 250 Х 191.900 = 84 867,78 милијуна дин.

Артура. (! 7072 Кт,. Кинеска влада дала је свој пристанак и изјавила готовост, да потребно земљиште уступи. Са комерцијалнога гледишта свакако да је нови правац много пробитачнији по завршетак Сибирске железнице, него кад би та пруга излазила на Владивосток, који је по неколико месеца у години скоро неприступан лађама. Нови правац отвара железници и богато Кинеско позађе и допринеће томе, да се оживи трговачки саобраћај са Кином, који је до сада био и сувише једностран (Кинески извоз чаја у Русију).

И ако се у трговачком погледу не може порицати добит, пошто је пристаниште Порт - Артур бродарству преко целе године приступачно, ипак као да се та добит и сувише смањује околношћу, што би онда веома важна крајња тачка такве једне пруге, као што је Сибирска, лежала ван границе, у туђој земљи. (С тога овај глас треба примити са великом обазривошћу, бар у толико у колико се каже, да се део пруге од Чите до Усури-железнице неће градити.

Хенр. д. Мегетпз Оешзећ. Егзепб. Меги. #31. 1896.

Мост преко Иртиша на Сибирској железници. Као веома важан рад овога огромног предузећа, које тако повољно напредује, мора се сматрати мост преко реке Иртиша у'Сибирији, који је крајем марта т. г. предат саобраћају. Грађење је тога моста при свима знатним техничким и климатским тешкоћама извршено са свим, у реду и по предвиђеном плану, а самим 06јектом може Русија с правом да се поноси, јер не само