Српски технички лист

СТРАНА 128

да су целим послом управљали руски инжењери, него је и сав гвоздени и камени материјал рускога порекла, па и саме гвоздене конструкције извршене су у Русији. Иртиш је на премошћеном месту широк 746 т и мост образују 6 решеткастих носача, који леже на 7 камених стубова. Они стубови који су најближе обалама, везани су за обалу нижим гвозденим носачима и почивају на зиду од тесаника који је са саме обале у реку упуштен. Стубови су с поља зидани Уралским гранитом, а језгро је од ломљена гранита. У њих.је утрошено 19 480 та" камена и 7930 6 портланд-цемента, који је литеровала једна Петроградска Фабрика. Стубови су Фундирани гвозденим кесонима, који су сабијени ваздушним при· тиском а Сибирска је зима необично ишла на руку и

овом као у опште свима радовима при грађењу тога |

моста, пошто је било могуће саградити потпуну железницу на самоме леду преко метра дебелом. Кесони су са леда спуштани а сав материјал за грађење довожен је на тај начин без икакве тешкоће на место рада. Осим стубова који просечно над коритом имају висину од 17 т а испод корита иду на 15 т. огромни су радови и око утврђења обала и грађење зидова који у облику стуба улазе у реку са обале; јер само за те послове потребно је било кренути масу земље од +12 000 аб. Гвоздене решеткасте. носаче лиферовала је Фирма · Воткино. За постављање свакога носача потребно је

било око 25 дана; они леже крајевима слободно на

котурастим лежиштима |„КоЏепасе!) камених стубова. Монтирање носача почело је јула пр. год. а довршено је тебруара о. г., тако да је почетком марта мост издржао пробу и за тим саобраћају предат. Трошкови целога објекта изнели су: за копање земље 280 000 рубаља, за зидарске послове заједно са материјалом |! 100 000 рубаља, за Фундирање и гвоздену горњу конструкцију, т.ј. решеткасти мост око 1000000 рубаља. Грађењем су управљали царски грађевинари и инжењери Малињски, Залонски и Олшевски, а грађевинско - полицијско испитивање и пријам извршио је Петроградски професор Белељубски.

Хензећг, 4. Уегетпз Оешћвећ, Е!зепр,-Уегм. У 53 1896.

Шта кошта занатлијска изложба у Берлину. Према предрачуну укупан трошак износи 6379 000 марака. Од те суме долази на: главну зграду !559000 марака; хемијска зграда стаје 290000 марака; рибарска зграда 322000 марака; школска зграда 132 000

РаАСНИЦИ

БРОЈ 7 п 8

зерца и кула са резервоаром за воду 289 000; снабдевање водом, газом и каналисање 250000; архитекти и за грађевински биро 200000; закуп земљишта, 75 000; помоћ за калдрмисање улица у предграђима, за грађење железничке станице и друго 510 000; пропаганда, плакати, огласи за време изложбе и т. д. 350 000;

"униторма и намештај 100 000; електрично осветљење и

снага 750 000; путови, ставе, водоскоци 160 000; разне мање зграде 87 000; зграда за котлове и димњак 60000; осигурање 80000; персонал и т. д. 300 000: довођење парка у првашње стање 100000 и на, непредвиђено 110. 000 марака.

Приход од изложбе рачуна се: од разних закупа 2 167 000 марака; помоћ од Берлинске општине марака 300 000; из Фонда изложбеног 52 000 марака, свега марака 2 519000. Остатак треба да се добије од улазница и према томе требало би да дневно игложбу посећују по 50000 лица за време од 150 дана.

Сетгаћјаћ 4. Вашуегм.

Електричне железнице у Европи у последњим годинама су се веома распространиле, а највише у Немачкој. Ни једна друга држава нема ни приближно толико електричних железница, као Немачка. По часопиву „Т7 Тадивете бјес тупе“ било је крајем 1895. у Немачкој у саобраћају 406 Ка. електричних железница, на против у Француској само 132, у Инглиској 94, у Аустро-Угарској 7!, у Швајцарској 47, у Италији 40, у Шпанији 29, у Белгији 25, у Ирској 13, у Русији 10, у Србији 10, у Шведској и Норвешкој 7,5, у Босни 6, у Румунији 5, у Холандији 3 и Португалској 3 Кт.

Пег ргакћ. Мазећ, Сопзтг. Х 25, [896,

— Интересно је поређење предмета у два пристаништа двеју знатних трговачких вароши: Хамбурга и Ливерпула. Саобраћај лађе у Ливерпулу је од десет година наовамо готово остао на истој мери. Док је 1885. износио 427888! 6 дотле је 1895. дошао само до 5965 959 6. У Хамбургу се пак за исто време попео од 3 704312 ( на 6256000%. 1885. је дакле био у Хамбургу за 574 580 «# мањи а 1895. за 290 041 + већи. У Ливерпулу је порастао у току последњих десет година само за 1 687078% а у Хамбургу за исто време

мар.; вртарство 15000 мар.; зграда за управу 78000; 9551 668 ( |

ограда 35000; украшавање парка 221 000; зграда за | ~" '

занате са употребом газа 26000; мостови 100000; је- Рег ргакћ,. Мазећ, Сопзтг. 1896. ~ 35. ———поаудјенуаје