Српски технички лист

По томе обрасцу је:

назоре

У њему је п тако звани сачинилац рапа-

= „00155

вости, који је такође променљива количина. |

За реке, као што је Морава, варира вредност тога сачиниоца обично између п=0,0% и п==0,080. Ја сам узео да је п = 0,027.

У горњој једначини 3., јавља се и пад Ј, који нам није познат, али, како за падове веће од 1:10000, утецај пада на вредност сачи-

· ниоца с није знатан, и, како Морава има по свој прилици пад већи од 1:!0000 то се место једначине 3, може употребити тако звани упрошћен Кићет-ов образац.

По томе обрасцу је:

па Па јаје 55:

у:

Кад у томе обрасцу ставимо п = 0,027 а за ! вредности добивене пода. 6., и в., онда се добија:

, За стање 1. јула 1893. године, ба== 4 (50.

6. За стање 12. септембра 1894. године _

с == 34,60.

в., За стање 90 септембра 1895. године, е.== 20,50:

Из једначине 9., добија се да је

варвара Ба

Кад у тој једначини заменимо одговарајуће вредности за 0, [и с, добијамо да је:

а, за стање !. јула 1893. године,

= (0,000297

или !:38367.

6., за стање 18. септембра 1894. године,

БРОЈ 9 и 10 ПОРЕ ЂО А = Ар О У Ч А В А Њон- м О"Р А ВЕ

ОТРАНА 148

ЈЕ (),877

== (0,0001658, 0,716 · 34,60 или 1:6031.

в., за стање 920. септембра 1895. године,

0 101. а и ЕН 244) 0000.

(),807 » ЗВо или 1: 6949.

Као што из добивених вредности за пад види, он је при најмањој води скоро у пола мањи, но при средњој води.

Да ли је у ствари тако, показаће се, ако се и кад се буде пад одредио непосредно.

15. Брвина на дну Мораве.

за познавање природе какве реке, од важности је да се зна брзина са којом се вода при дну креће, јер од величине те брзине зависи како покретање наноса, који се на дну налази, тако и таложење већ покренутог наноса који са стране у реку доспе.

А кретање и таложење наноса у каквој реци, јесте један од главних узрока променама, које наступају у кориту речном.

Чим брзина, на дну речном, пређе извесну величину, наступа кретање целога дна корита, речног, или појединих његових делова. Па је с тога потребно знати, при ком ће стању воде, брзина на дну бити толика, да може покренути

„извесну врсту наноса, са дна речног.

Непосредним мерењем та се брзина не може одредити. С тога.је покушавано, да се нађе однос, који постоји између брзине на дну и средње брзине или брзине на површини.

Изналажењем тога односа, бавио се, сразмерно мали број хидрауличара, а ни ресултати мерењем добивени, нису давали довољан материјал за изналажење тога односа.

Пи Виа! ') је, на основу својих мерења извео да између брзине на дну о, брзине на површини воде с, и средње брзине, постоји овај однос:

1) Пн бе 2 О, == 9 или

5) пр (Ко — 1)

1) Ррпејрев 4Нудгашупе 1. 8 65 и 66.