Српски технички лист
Про ПР У ОРО УРАРТУ
СТРАНА 142 И 38 НОУ. Ки Пловци, тога пута, били су од обичних ти-
кава (бундева), којих је било у близини обале.
Изабрано јенеколико мањих комада и из чамца
су пуштане на разним местима ширине речне. Размак профила за посматрање био је 68,70 пп.
тако да је снимљен профил био у средини. Ресултат тога мерења овај је:
пловак 1, прешао је пут од 68,0 за 154 сек.
» АД, » » =» » » » » 168, » Ш, » по) » у зоту-- 157 » М, » у > » » ».» 140) Му » у > » Мт 94 у
Како је понтонски мост и тога дана стајао, то је посматрано где пловци пролазе кроз проФил и пловак У, који је најбрже ишао, прошао
је у близини вертикале. 33.
Према горњим вредностима изилази да се кретао :
пловак [ са брзином од 0,46 т у секунду
» Ц » » » () 421 » >» » » Шш » » » ) „488 959) » » М » » » 0 „401 » » » » М » » » 0 521 22410) »
Из нацртане линије брзине, на листу ХЦ, за вертикалу 3%, види се да је у тој вертикали највећа брзина, која јем хидрометријским крилом одређена и да износи 0,55 1л.
Разлика, између те брзине и брзине пловка У, дакле износи само 14 пип.
Да би се видело како се мења средња, брзина у попречном профилу, пренете су, изнад нивоа вода, средње брзине у појединим вертикалама и тиме је добивена, линија средње брзине.
Исто тако пренете ву у појединим вертикалама и брзине на површини воде и нацртана линија брзине на површини.
Овим тога уцртане су у истом попречном профилу линије једнаких брзина (изотахе), за брзине од 0,500; 0,400; 0,300 и 0,200 та.
14. Пад Мораве.
~ _.___ Одређивање пада нивоа, воде на каквој реци, спада, као што је познато, у најтеже хидротехничке радове, па с тога се ја нисам још ни упуштао да лад непосредним мерењем одредим, За тај рад, потребни су пре свега нарочити инструменти, којих ја нисам имао, а за тим је потребно имати и више времена, но што сам ја имао.
Да би ипак, добио ма и приближну вели-
чину пада, ја сам покушао да га одредим по-
Пн, о", >
Пи О ББРРНННЦ
И ПРАКОК БРОЈ 9 и 10
средним путем и то да га израчунам из општег обрасца за. брзину:
о=о Увој,• Пар и аи]
где је ", средња брзина за секунд у целом попречном профилу; с, тако звани сачинилац бр'зине; ћ, хидрауличка дубина или хидраулички радијус, или количник из површине | попречног профила и оквашеног обима р истог профила, дакле
л а Е
с –
р
Ј, то је релативан пад или пад на јединицу дужине.
Како између оквашеног обима и ширине у горњем нивоу воде (на површиниј, не постоји велика разлика, то се може на место оквашеног
обима р, узети ширина у нивоу воде ђ и онда ставити да је
2
Према томе, место једначине !., можемо рачунати са овом једначином:
пе оте Еше. сре реит + на]
а., За стање Мораве 1. јула 1893. год., добија се, да је:
На: 955,25 ђ
и ОНОМ ТтИа 1547
6. За стање Мораве 12. септембра 1891. год. добија ·-се ме- па БРИН == () 116 "па.
ђ 134,5
в., За стање Мораве 20. септембра 1895. год. добија се ; К 109,00
у нннни ми БЕН је ђ 135,00
0,307 га.
|
Да би могли из једначине %, да одредимо пад Ј, потребно је још да знамо сачиниоца, с.
Тај сачинилац, као. што је познато, променљив је и за израчунавање његово има више образаца.
Ја сам употребио образац Швајцарских инжењера Сапјише-а и КинНет-а, као образац, који се данас понајчешће употребљује за слична, израчунавања.
За Ба езивици