Српски технички лист
врој 9 и 10 БМПИРИЧКИ ОБРАСЦИ ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ ЈАЧИНЕ (ЧВРСТИНЕ) ГВОЖЂА СТРАНА 158
Еипирички обрасци за израчунавање јалине (чврстине) гвожђа) Ена као конструктивног материјала,
од 6. Ј. Димитријевића инж.
Још пре много година, прављени су опити, да би се одредила јачина или чврстина, гвожђа, т.ј. да би се одредила сила која је потребна, да као затезање дејствује, па да једну шипку гвожђа, раскине. Ова је сила мерило јачине или чврстине гвожђа при кидању. Тако, ако се каже: јачина при кидању каквога гвожђа је 65 тона (ђ на сваки ста:, то значи за раскидање једне гвоздене шипке, од овог материјала, чији је пресек ! ст треба затезање од 65 !.
КГ (Ово испитивање јачине материјала при киГ дању врши се нарочитим машинама. Но како су ове машине доста скупе, а и постављање и - одржавање истих, као и сами опити стају доста, |" · новаца, то су многи покушавали, доводећи у | _ везу нађену јачину помоћу поменутих машина
са хемиским саставом гвожђа, да поставе емпи| __ричке обрасце, по којима. ће се моћи израчуМЕ - нати јачина гвожђа при кидању из података и хемиске анализе — по што јачина гвожђа погла/ вито“) и завиви од хемискога састава његовог.
а Означавајући са 8, јачину гвожђа при кидању у тонама на ! ст, поставио је Пезћауџ ЊЕ. оледећи образац:
а 8, = 3,000 + 1,865 С - 8,61 67,
где ( значи процентну садржину угљеника у у дотичном гвожђу, чија се јачина израчунава,
„—Ф—-—
по што угљеник има битног утецаја на јачину или чврстину гвожђа. — '
На исти начин, узимајући само процентну · садржину угљеника у рачун, поставио је Тбатзјот образац за израчунавање минималне јачине гвожђа и челика при кидању у овом облику :
а) 8, = ћ,982 + #87 6, за нежарено“), и 6) == фвот -- #2826, за жарено гвожђе. Ваизећлтијег је пак поставио за Бесемеров челик овај образац: В, == %,364 (1 – 6.
УМеутамсћ је налазио минималну вредност јачине гвожђа и челика, помоћу овог обрасца:
8, = 5ап (| + О; а Зајот пак по обрасцу: 8, = За + 108 С. Други пак, као багефоод и Н. М. Ноже ограничили су се само на то, да саставе само таблице, у којима су за разне процентне садржине
угљеника у гвожђу одредили јачину гвожђа при кидању.
_· Таблица од бађеоод-а
Бо |ниииннни=_____________________- и =
У ијА ој, угљеника Ко | Олљ—0,8 | 0,з—0,а | 0,8—0, 0,5—0,6 | Ое— 0 | 0,7—0,8 0,в— 0,9 | 0е— То | Т0—11 | Т1—]1,2
Р: Ди ој ; 4,585 4.937 5,360, 5,854 б,ала | 7,058 | 1,688 | 8,252 8,»5> | 1,058 | 4,»3> Таблица од ИН. М. Нозе-а
М 6 за обичан некаљен челик и гвожђе
аи
ој, угљеника | 0,05 | Оло | ба 0,20 | 0,30 | Оао | 0,50 | 0,во 0,80 | 1,00 | 1,0
|. у минимал. | 8,527 | 8,527 | 8,879 | 232 4,585 4,987 5,290 5,ва2 6,348 6,328 6,348 Јачина при кидању
Џ А – 5 тонама на 1 сте · Е Е == у с максимал.| 4,655 | 4,937 | 5,296 5,642 блјав 1,058 7,158 8,163 10,580 11,990 да -5 1) Овде ће се под именом гвожђе подразумевати само ковно гвожђе п челик,
2) Уредништво се не слаже са писцем у томе да јачина, твожђе поглавито зависи од хемијскота састава. Бело гвожђе и сиво Е · твожђе за се мек челик и каљен челик за се, могу бити потпуно | истог хемијског састава међутим јачина тих гвожђа биће јако разо дичита, — Свакако имају: апсолутна количина угљеника, његово
алотропично стање, као и присуство другиг метала знатан уплив на јачину гвожђа.
" 3) Под именом жарено гвожђе и жарен челик разуме се тај материјал кад је загрејан до температуре која је потребна за ковање па за тим постепено разлађен. —
90