Српски технички лист

| ћ

Број 9 и 10

Према томе, наставник, шаље сваких 15 минута по једну групу, ако их буде више. Деца се морају понаглати мирно при улазу и излазу из собе за купање. Ко се покаже непослушан или за време купања несташан, казни се искључењем од купања за дуже време.

4. Управник школе чешће контролише купање и о сваком случају који се деси за време купања, служитељ извештава управника.

5. Сваки ђак доноси свој обележени пешкир, а девојчице осим тога и капу и кецељу за купање. После купања, сваки ђак обеси свој пешкир и остало о нумерисану куку. По свршетку часова, силазе ђаци, под надзором наставника, доле и узима своје ствари и носи их кући. Ко заборави да ствари донесе искључује се од купања.

6. Купање је бесплатно и стоји ђаку до воље. Сапун се такође даје бесплатно. Међу тим сунђер или

крпу за трљање сапуном, мора сваки ђак собом понети, | 7. Ђаци који се окупају непосредно пред одмором |

између часова, не смеју за време одмора излазити ван зграде, а тако исто и они ђаци, који из купатила изиђу не посредно пред пуштање школе, морају се још неко време задржати у згради. По правилу, требало би избегавати, да се последњи час у школи употреби за купање.

8. На последњим листовима, разредне књиге, уписује учитељ, колико се деце из његовог разреда купало и у које доба. Н. пр. :

Понедеоник, 2!. октобра 1896. године од 8 до 9 сати 39 ђака (долази потпис учитеља),

9. Ред купања за поједине разреде, утврђује управник школе за сваки семестар и то се унесе у распоред ђачки.

То су у главноме прописи за купање,

У погледу употреба купатила, показао се овакав ресултат у једној школи.

Од укупног броја ђака. употребљавају купатило годишње 50 до 60%. Недељно купало се око 300 ђака, из |! разреда, који су из те школе имали право на купање.

У женским школама проценат је оних ученица које се купају знатно мањи, износи између 40 и 4805. Ту појаву објашњавају тиме, што родитељи више страхују за женску децу да не назебу; а доста чини и то, што је прибор за купање код женске деце већи, па дакле и скупљи, но код мушкараца, као и то што су женска деца стидљивија. : 5

У осталом, примећено је и у купатилима за одрасле, да женскиње сразмерно врло мало употребљују купатила са душевима. Тако, дакле, у једном јавном Берлинском купатилу, од укупног броја разне врсте купања, мушкарци употребљавају душеве између 27 и 36%, а женскиње једва 3%. Е

безипдћен |пдепјеиг. 1896 % 16.

Колико ладноће може човек да издржи. — Обично се сматра да је човек у стању издржати ладноћу, ако истој није дуже изложен од !3 до 15 минута. Међу тим Гејбуте је, у. Париском Биологијском Друштву, саопштио своје посматрање, које је чинио са једним човеком. Пустио је једног човека у каду с водом од 7,4 топлоте, па је сваког минута мерио топлоту испод мишке. Човек је остао читав сат у води. За то време је тај човек изгубио 530 топлотних јединица; дакле више но што

РдаААСНИЦИ

СТРАНА 159

иначе изгуби за [2 сати; услед тога се топлота воде по-

пела од 7,4" на !|,1:0, а топлота тела тога човека, спала

је од'97а на 860. 2ензећг. Рг. Канечпа. ~ 7.

Најдубље бушење на земљи, — У мају 1893. годике довршено је у Рагивећеју -у, код Вуђшек-а, у горњој Шлезији, бушење, које је до данас најдубље на земљи. Дубина рупе износи 2003, т. Бушењем је руководио рударски саветник Кобфтећ,. и, према његовом извештају, бушење је вршено како у научном смеру, тако и ради истраживања каменог угља. Пресечено је 83 слојева угља, са укупном дебљином од 901. Бушење је почето 26. јануара 1899. године, а довршено 17: маја 1893. године. Радило се свега. 399 дана, тако, да се просечно бушило дневно по 5,02 т. — Рад је обустављен услед тога што су се прекинуле мотке од бургије. Укупна тежина мотака износила је при последњем бушењу 13875 Ке. Бушено је бургијом од дијаманта. Време потребно да се бургија извади из дубине од 2000 та, трајало је просечно 10 сати

Брижљивим мерењем топлоте, сазнало се, да је се она пела за 17 са дубином од сваких 341 т. У дубини од 2.000 та нађена је топлота од 69,8%0. Бушење је коштало 75225 марака; у ту суму није урачуната амортивација на набављен алат, нити губитак прибора који је у рупи остао.

Према дубини, до сада извршеног дубоког бушења на земљи, постоји овај ред:

Рагивећоху а, дубина 2003, т 5ећјадеђосћ, 5 17480 Западна Виргинија, Е 1 600,00 , ефћ (у Холштајну), , 1 38800 Зрегепђеге, с ЛОК Зеппелу1 2, 5 ЈАРЕ па

безипаћ. Јпд. Х 16.

Колико воде упија грађевински материјал. — По ресултатима објављеним у „Те беше Сту“-у, један кубни десиметар у води потопљеног гипса жареног, смлевеног и укалупљеног, апсорбује 400—425 грама воде; | Дп5 мозаика од хидрауличног креча са уситљеним камичцима, апсорбује 200 грама воде; кречњака меког 140—825 грама; кречњака тврдог, 120—170 грама; воденичног камена, 80—200 грама ; шкриљца, 10—90 грама; црепа, 26 до 290 грама; пешчара, 15 грама; печене иловаче, 5—10 грама; ! ФтпзЗ растовине 45 грама, а чамовине 50 грама.

Време за које се материјал потпуно засити водом различито је не само код разне врсте материјала, већ и код истих врста. Тако, за цреп и за шкриљац треба 6 сати да прођу докле се засите водом, а за цигљу је довољно два сата. Цемент, воденично камење и тврд кречњак засите се у времену од 2 до 6 сати.

Сушење природним путем врши се код извесне врсте доста споро. Тако, мек кречњак издао је тек !/, примљене воде, за време од 64 сата. Међу тим, воденични камен је за исто време издао '/, апсорбоване воде; чамовина 7; чврст кречњак и растовина по '/; цигла и цемент по у, апсорбоване воде. Најбрже се суше извесне врсте шкриљца, црепа, цигала, плоче од клинкера, печена земља и дрва.