Српски технички лист

ОТРАНА 160 М | '- _ Отварање канала на Ђердалу. — У присуству нашега Краља, цара Аустријског и Краља Румунског, било је !5. септембра ове године свечано отварање канала, па Ђердапу код Сбипа, а тиме требало би у исто доба да се прогласи и довршење свију послова на уклањању

препона пловидби на доњем Дунаву.

Те препоне, као што је нашим састајале су се у главноме у томе, у кориту Дунава и услед кланаца, пробио, местимице била недовољна дубина за пловидбу, при мањој води, а местимице вода је имала брзину од 3 до 5 т. То је чинило те је пролаз лађа кров Ђердап био тежак, а по некад и сасвим немогућ. Поглавито пак нису могле Ђердапом пловити веће лађе и са пуним товаром, већ је морало бити претоваривања, а све то јако је отежавало саобраћај на Дунаву као вези са Црним Морем.

Радовима, које је предузела Угарска, извршен је само један део задатка и то у неколико, а то је, што је местимице прокрчен пут за пролаз лађа, тако да ће и при мањој води лађе имати већу дубину но до сада.

читаоцима познато, што је услед стена кров које се Дунав

глабници -

ИЕ ЕМ " му Пе по У. Еро ПЕР ЊУ И

БРОЈ 9 и 10

— Међу тим у погледу брзине, наступили су местимице гори односи, но што су пре регулисања били.

Опширан извештај са потребним цртежима, како о пројекту, који је сада извршен, тако и о ранијим пројектима, као и о преговорима, којп су зате радове вођени са нашом владом наћи ће читаоци у нашем листу ва 1890. и 1891. годину.

С обзиром на то, да ће се и даље морати вршити претоваривање лађа, решила је Угарска влада, да се у Оршави подигие велико пристаниште.

Да ли је и колика је олакшица пловидби и саобраћају на Ђердапу створена тим радовима, показаће се тек у току идуће године, пошто се доврше још неки накнадни и заостали радови и кад наступи мала вода

Подела и јачина кише у Београду. — Према подалцима метеорологијске станице при Опсерваторији у Београду, од 1888. до 1895. године, изложена је у таблици што следује, подела и јачина кише у разним годинама за поједине месеце.

= за реше вешти рденииценинии тесла ееарлиттз ениесзаиигиленииининнииинитиинше линк паши ен ен =-= ни тепе рашири ишипитемиавна подијелила инат.

Просечна годишња киша дакле за Београд је 6422 пала. Број кишовитих дана просечно износи годишње 141. Година 1894. била је најсушнија и имала је свега, 127 кишовитих дана, са укупном висином кише од 438, пат. — Од укупне просечне годишње кише пада на зимње

Е 5 = ~ 5 = средње из Доба године 15858 1589 1890 1891 | 1892 1898 1894 1595 8 година 5 а И —' | = = : = | | а у | | не 5 Е МЕСЕЦ пи | дана || па Миа пи | дана | пиши |дана | шт |дана| па дана или |дана| пип |дана| па | дана

Б о | ИЕ ове ренту а И Еи а и Е а и Ф Декембар |1082 | 21 | _Ое 8 || 27,8 |. 12 | За | 16 87 | 16 40,8 18. 402 | 15 874 | 20|| 47,6 14 8 | Јануар 80,8 17 || 28,6 12 | 28,9 12 | 42» 15 | 20 18 || 42, 21 15,6 9 || 85,3 18 || 81,5 15 5 Фебруар 28,0 1 | 88,6 | 20 Ок | 10.) 1,6 6. | 20,5 | 11 а | 10 188 ТТ) 74 Ј9 пе је | 12 5“ Сума | 1744 | 49 | 17 | 85 || 65,8 | 84 81,6 | 87 || 881 | 40) 911 44 | "69,6 | 81 || 1968 | 57 |1107 | 41 | с ал зада аи њиве еј а а Сешн иваее тИ е Ф ! | | Е Март 58,4. | 107 822 | "22 || 58,8 "|| 72 | 12 || 516 9 || 54 16 || 37,6 12 || 38,7 18 || 58,8 18 = | | Ф Април 59,6 18 || 82,5 15 ||: 58,7 10 || 65,6 18 || 128,8 18 да 7 || 15,2 62 74 |- 18" | 7 Ба 18 = Мај 116,5 9 || 849 7 | 49,0 18 || 38, 6 | 81 | 15| 28,8 18 || 46,5 16 || 68,0 13 | 64» 2. 2 Сума || 229, | 87 || 2501 | 44 146, | 30 | 176,6 | 96 | 257,3 | 81 || 87л | 96 | 99,8 | 84 | 1544 | 44 175, 87 + | | | | === Ф Јуни 48, 11 -б8л 14 || 101,3 18:69, | 104 945 18 || 1240 18 | 54,6 15 || 1186 | 18|| 88 18 Е Јули 43,8 И |, 828. 8' 1916 1 ||118,5 12. 48,5 9 || А8, 8 || 25,4 6 || 25,9 "|| 71,8 9 5 Август 55,3 9 || 84 8 1,6 8 | 46,8 7. 89,5 1 || 50,2 т | 48,» 1 40,6 8 || 89,6 8 | Сума | 14,5 | 27 |185,8 | 80 | 2945 | 82 || 280л | 29177, | 29 2181 28 о 82 || 185, | 28 |199,6 | 30 | ЗЕН | | Ф Септембар 39,8 5. 951 14 | Оби 9'| 109 У | 48,3 || 58,8 7 || 89, 11 || 82,9 8 | 425 8 8 Октобар 68, 101 8Аал 18. || 68,8 18. || 18, "|| 69,4 11 || 1та 4 || 5бо 11 || 145,8 16 || б5,а ОД 5 Новембар 21 6 || 584 15 || 87,8 25 | 68,» 17. || 82» 9 | 970 17 || 10,8 8| Ба 15 || 49,0 14 = Сума |18б,а | 21 12826 | 42 | 181 | 47 | додо | 27 «ве | 27 | 16 | 28 | 10б6а | 80 1940 | 89 |Тббо | 88 ) | | | и ИЕ ит а ние ата пати | || | Свега годишње | 687, | 184 | %86,8 | 151 688,3 | 148 || 580,3 | 199 667,« | 188 || 564» | 186 | 488,а | 127 790,8 | 168 ЊЕ 141 |

тромесечје 179); на пролетње 27%,; на летње 319, и на јесење 259.

_ Најсушнији месеци су јули, август и септембар, јер просечно долази на јули 8 кишовитих дана, а на август и септембар по 9 кишовитих дана.

По Тежану.

иу = ио-—————————